U trendu

Finansiranje klimatskih mera otvara 260.000 radnih mesta

VAŠINGTON – Usmeravanje milijardi dolara federalne potrošnje na borbu protiv klimatskih promena u ruralnim delovima SAD-a generisalo bi značajan povrat na ulaganja, ocenjuju istraživači Svetskog instituta za resurse (WRI), pozivajući kreatore politike da se založe za regionalnu jednakost u tranziciji na čistu energiju.

Ulaganja od oko 15 milijardi dolara godišnje tokom pet godina na mere za prelazak na obnovljivu energiju, zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova i požara, mogla bi da rezultiraju otvaranjem skoro 260.000 radnih mesta u ruralnim američkim okruzima, procenjuje se u istraživanju WRI objavljenom danas.

Prema studiji ove tink-tenk organizacije sa sedištem u Vašingtonu, te investicije bi generisale ekonomsku korist od oko 1,5 miliona dolara u ruralnim područjima na svakih 1,0 milion dolara potrošenih iz federalne kase.

Kreatori politike treba da shvate da su ruralne zajednice širom SAD-a „nezaobilazne“ za postizanje klimatskih ciljeva zemlje, kaže Devašri Saha, viši saradnik u WRI i koautor studije, ukazujući na sve veću rasprostranjenost vetrogeneratora i solarnih farmi u tim regionima.

„Moramo obezbediti da potrebe ruralnih zajednica budu prioritet u razgovorima Kongresa i administracije predsednika DŽoa Bajdena o ulaganjima u infrastrukturu“, rekao je Saha za Fondaciju Tomson Rojters, dodajući da te potrebe uključuju puteve, mostove, bolnice i druge hitne službe.

Studija WRI dolazi u vreme šire debate o tome kako osigurati „pravednu tranziciju“ ublažavanjem ekonomskih posledica koje nosi preorijentacija sa fosilnih goriva, poput uglja i nafte, kao izvora energije, na obnovljive izvore kao što su solarna i energija vetra.

U studiji se polazi od pretpostavke da će za ograničen set mera koje su istraživači odabrali biti potrebno godišnje ukupno 55 milijardi dolara savezne potrošnje tokom pet godina. Neke mere, poput produžavanja postojećih poreskih kredita i podsticaja za obnovljive izvore energije i unapređenje efikasnosti, imaju dobre šanse da dobiju odobrenje Kongresa, ocenjuje se u izveštaju.

Međutim, možda će biti teže da se progura značajna nova potrošnja za stavke kao što je prenamena napuštenih lokacija rudnika uglja, što je još jedan od glavnih prioriteta američkog predsednika i demokrata.

Od procenjenih 260.000 radnih mesta koje bi federalna potrošnja stvorila godišnje u ruralnim oblastima, gotovo 45 posto bi se odnosilo na ekonomski ugrožene okruge, koji bi bili utvrđeni na osnovu faktora kao što su siromaštvo i nivo obrazovanja, dodaje se u studiji. Među državama u kojima se predviđa otvaranje novih radnih mesta su Kalifornija, Teksas, Misuri, Ohajo i Pensilvanija.

Deo potrošnje, oko 1,5 milijardi dolara godišnje, išao bi na upravljanje rizikom od požara kroz mere poput kontrolisanog paljenja i proređivanja stabala u šumama, navodi WRI. Šumski požari, koji su delom posledica žega i suša, neposredan su klimatski problem, jer „gutaju“ velike šumske površine u državama kao što su Oregon i Kalifornija.

Istraživači procenjuju da će više od 70 posto sredstava za upravljanje rizicima od požara biti usmereno u ruralne zajednice, pri čemu bi ekonomski efekti iznosili 3,3 milijarde dolara, na primer, od proizvodnje novih proizvoda od oborenih stabala.

Prilagođen set mera, koje ne uključuju neke glavne savezne klimatske prioritete poput podsticanja kupovine električnih vozila, mogao bi da pomogne u premošćavanju „ruralno-urbanog jaza“ povezivanjem napora za dekarbonizaciju sa ekonomskim mogućnostima izvan gradskih sredina, zaključuje se u studiji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.