Lagard: ECB podigla prognozu privrednog rasta i inlfacije
FRANKFURT – Evropska centralna banka povećala je danas projekciju inflacije za 2021. usled skoka cena na početku godine i blago podigla prognozu privrednog rasta, iako su mere ograničenja za suzbijanje pandemije kovid-19 produžene.
Prema novom osnovnom scenariju, ECB očekuje da će bruto domaći proizvod (BDP) evrozone ove godine porasti za 4,0 posto umesto za 3,9 procenata, koliko je predviđano u decembru, prenoi Rojters.
Takođe, očekuje se da će inflacija u proseku iznositi 1,5 odsto, što je iznad ranije projektovane stope od 1,0 posto, rekla je na konferenciji za medije predsednica ECB Kristin Lagard nakon sednice centralne banke.
Međutim, dugoročne projekcije su tek neznatno promenjene, što ukazuje na to da su ovogodišnja odstupanja uglavnom izazvana jednokratnim faktorima koji ne menjaju širu sliku.
Lagard je rekla da su rizici po ekonomske izglede postali uravnoteženiji, ali da kratkoročni i dalje naginju ka negativnoj strani zbog pandemije i mera za njeno obuzdavanje.
Dodala je da će pod uticajem privremenih faktora i rasta cena energenata inflacija biti veća ove i naredne godine nego što se ranije očekivalo.
Centralna banka evrozone je blago spustila prognozu privrednog rasta za iduću godinu na 4,1 procenat sa prethodno projektovanih 4,2 posto, dok je za 2023. zadržala na nepromenjenom nivou od 2,1 odsto.
S druge strane, povećala je projekciju inflacije sa 1,1 na 1,2 posto za 2022. godinu, a u 2023. očekuje rast potrošačkih cena od 1,4 procenta, koliko je predviđala i pre.
Predsednica ECB je navela da oporavak svetske tražnje i dodatne fiskalne mere podržavaju globalnu i aktivnost u evrozoni, ali da uporno visoke stope korona infekcija, širenje mutiranih sojeva virusa i s tim povezano produženje i pooštravanje mera ograničenja imaju negativan kratkoročni uticaj na privredu bloka.
„Dolazni ekonomski podaci ukazuju na nastavak ekonomske slabosti u prvom kvartalu 2021, usled upornog trajanja pandemije i posledičnih mera za njeno suzbijanja. Kao rezultat toga, realni BDP će verovatno ponovo pasti u prvom kvartalu ove godine“, rekla je Lagard.
Ipak, dodaje da se očekuje stabilan ekonomski oporavak tokom godine podržan kampanjom vakcinacije i postepenim ublažavanjem mera lokdauna.
Istakla je da je cenovni pritisak na rast bazne inflacije ostao „mlak“ u kontekstu slabe potražnje i značajnog zastoja na tržištima rada i robe.
„U takvim uslovima, očuvanje povoljnih uslova finansiranja za sve sektore privrede tokom perioda pandemije i nakon njega ostaje od suštinskog značaja za podupiranje ekonomske aktivnosti i zaštitu srednjoročne stabilnosti cena“, naglasila je Lagard.
Prema njenim rečima, ECB će nastaviti da prati kretanja deviznog kursa s obzirom na njegove moguće implikacije na srednjoročne izglede inflacije.
Lagard je na kraju poručila da je centralna banka spremna da po potrebi prilagođava sve svoje instrumente kako bi podržala ekonomsku aktivnost i osigurala da se inflacija kontinuirano kreće ka ciljanoj stopi ECB od neznatno ispod 2,0 posto.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.