Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristiฤ ocenio je u Danu uลพivo da su radnici prepuลกteni sami sebi, kao i da „imamo drลพavu koja je protiv radnika“. Istiฤe da „fabrike koje su ลพelele da doฤu u Srbiju nisu poslodavci koji dolaze da bi nas usreฤili, veฤ da bi nas jeftino platili“.
„Treba da pravimo neke planove za razvoj privrede, da bismo neลกto uspeli u tom drลพavnom sektoru, koji ja vidim kao potencijal da se izvadimo iz ove krize. Koju su to drลพavu razvili strani investitori? Nema je“, miลกljenja je Ristiฤ.
U trgovinama u Kragujevcu, osim u velikim trgovinskim lancima, radnici imaju samo dva slobodna dana meseฤno i 10 dana godiลกnjeg odmora, raฤunajuฤi i vikende, reฤeno je Beti u Savezu samostalnih sindikata Kragujevca.
Kako kaลพe Ristiฤ, to nije novost.
„Rekli smo ono ลกto svi znaju koji ลพive u tim mestima, a ja mislim da je to ลกiroko rasprostranjeno, ljudi rade sa dva slobodna dana meseฤno, ko ima tri, taj je sreฤan. Veฤina njih potpisuje blanko sporazum o raskidu radnog odnosa, kada neลกto napravite ลกto se poslodavcu ne sviฤa, on kaลพe da viลกe ne radite i stavi datum na taj papir“, kaลพe on.
Ristiฤ kaลพe da je to zloupotreba.
„Kriminal, drลพite ljude u potฤinjenom i podreฤenom poloลพaju, drลพava na to ne reaguje. Imamo drลพavu koja je protiv radnika. Radnici u trgovini su posebno time pogoฤeni“, kaลพe on.
Istiฤe da se svaki pokuลกaj nekog organizovanja ili traลพenja kolektivnih prava kaลพnjava otkazom.
„Poslodavac kaลพe – ako ti neฤeลก, ima ko hoฤe. Radnik je potpuno prepuลกten sam sebi“, kaลพe.
Naglaลกava da je to vrlo opasan poloลพaj.
„Ljudi ฤe da trpe jedno vreme, ali neฤe doveka sigurno“, kaลพe.
Smatra da drลพava to moลพe da reลกi lako.
„Zvali smo inspekciju rada, u malim prodavnicama mogu da vide radno vreme i koliko ima zaposlenih. Drลพava da bi utvrdila da li plaฤate porez na promet, ลกalje inspektora kao kupca, neka poลกalje inspektora da se zaposli“, kaลพe Ristiฤ.
Kako kaลพe, za trgovinu su poslodavci zakljuฤili da im nisu potrebni ลกkolovani kadrovi i da ih ima puno u ponudi radnika.
„Velika ponuda radnika ih oslobaฤa traลพenja. Ima raznih vrsta diskriminacije, ako imate viลกe od 40 godina, kaลพu da ste stari, da ne priฤam na koje naฤine daju otkaze. Nedavno su devojci u kineskoj robnoj kuฤi u Kragujevcu dali otkaz sa obrazloลพenjem da ima velike grudi i ne moลพe da pakuje robu“, kaลพe Ristiฤ.
Kaลพe da su radnici sa svojim pravima u tim sektorima jako malo upoznati, ali da, ko hoฤe, moลพe da se upozna.
„Od toga nemate koristi ako nemate kome da se obratite. Drลพava postavlja na pijedestal samo investitore, i samo njih moลพete da ฤujete. Zemlje koje su raj za investitore su pakao za radnike“, kaลพe i dodaje da radnici mogu da se obrate sindikatima i drลพavi u vidu inspekcije rada.
Kako kaลพe, u takvim uslovima, ljudi su u oฤaju.
„Ili reลกite da idete u inostranstvo ili kreฤete sami, ili pristajete da budete rob kod nekoga, sve u nadi da ฤete tu neลกto da promenite. Ljudi oseฤaju da je jedno vreme, koje nije vreme za njih, vreme nekih koji nemaju nikakve moralne vrednosti…“, kaลพe Ristiฤ.
Istiฤe da „fabrike koje su ลพelele da doฤu u Srbiju nisu poslodavci koji dolaze da bi nas usreฤili, veฤ da bi nas jeftino platili“.
„Treba da pravimo neke planove za razvoj privrede, da bismo neลกto uspeli u tom drลพavnom sektoru, koji ja vidim kao potencijal da se izvadimo iz ove krize. Koju su to drลพavu razvili strani investitori? Nema je“, miลกljenja je Ristiฤ.
(N1 Beograd)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com