U trendu

Potkovani zlatom za novi hladni rat

Rusija je postala svetski rekorder po kupovini zlata, čime obezbeđuje finansijske garancije od globalnih sankcija, koje predvode SAD, inače najveći svetski vlasnik zlatnih rezervi.

Ko ima zlato, taj diktira pravila igre. U trenutku neizvesnog zaoštravanja odnosa između vodećeg globalnog vlasnika zlatnih poluga (SAD) i dva od tri vodeća svetska proizvođača (Kina i Rusija), na ovu legendarnu krilaticu globalnih trgovaca tim plemenitim metalom podseća ovih dana Svetski savet za zlato, organizacija sa centralom u Londonu, u čijem je članstvu tridesetak vodećih proizvođača tog metala.

Ako je krilatica tačna, onda su ovog meseca Amerika i Rusija – svaka na svoj način potkovane zlatom – pokazale svetu da se uveliko spremaju za nova, još neizvesna pravila globalne geopolitičke igre.

Naime, Donald Tramp, predsednik SAD, koje su vlasnik najvećih zlatnih rezervi (8.134 tona), objavio je 8. marta spremnost da zavede nove tarife na uvoz čelika i aluminijuma, i time možda povede nepredvidivu reformu globalnih trgovinskih odnosa.

Na drugom kraju sveta, u sedmici između 2. i 9. marta, Centralna banka Rusije (CBR) povećala je vrednost svojih zlatnih rezervi na istorijsku vrednost od 455,2 milijarde dolara, saopštila je zvanična Moskva. Kupovinom 224 tone zlata samo prošle godine, ruske zlatne rezerve su pred Novu godinu dostigle težinu od 1.838,8 tona, što je oko 17 odsto vrednosti ukupnih državnih rezervi.

„U prvoj sedmici marta rezerve su porasle za 2,9 milijardi, odnosno za 0,6 odsto, uglavnom na temelju pozitivne revalorizacije zlata)”, objavila je CBR. Krajem januara ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je da su državne rezerve zlata u porastu, procenjujući tada njihovu vrednost na 442,8 milijardi dolara, preneo je ruski informativni servis „Sputnjik”.

Porast o kome govori Putin je takav da je Rusija, inače treći svetski proizvođač zlata (iza Kine i Australije), u 2017. godini postala svetski rekorder po kupovini žutih poluga, naveo je nedavno Svetski savet za zlato.

Od početka milenijuma ruske zlatne rezerve uvećane su za 500 odsto, i to veoma neravnomernim tempom. Od 2000. do 2007. godine Rusija je zvanično raspolagala sa oko 400 tona zlatnih rezervi. Ruske državne nabavke zlata – mahom iz domaće proizvodnje, ali i iz inostranstva – upadljive su još od izbijanja globalne finansijske krize, da bi od referenduma na Krimu 2014. godine ušle „u šestu brzinu”. Naime, Rusija od 2007. do danas svake godine postojano uvećava državne zlatne rezerve: od 2014. godišnji pazar njene Centralne banke premašuje 200 tona.

U prevodu: od aneksije Krima i oštrih reakcija spoljnog sveta utemeljenog na američkom dolaru i evru, ruske zalihe uvećane su za čitavih 75 odsto.

U trenutku kada NATO razmatra kolika je stvarna operativna mobilnost njegovih trupa na tlu EU, a pogotovo na istočnom krilu Evrope, a proterane diplomate lete sa Zapada u Moskvu i obratno, šta bi sad mogao biti cilj ruskog besomučnog lagerovanja zlata, tempom kojim pretiče i Kinu?

„Masovna kupovina zlata Rusiji obezbeđuje finansijske garancije od globalnih sankcija, devalvacije globalne rezervne valute dolara, kao i od ekonomskih ili geopolitičkih rizika”, navodi Svetski savet za zlato.

U međuvremenu, glavnina strategije Moskve u državnom biznisu sa zlatom uglavnom je poznata.

Naime, nakon izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine brojne centralne banke širom sveta štampale su isuviše velike količine papirnatog novca, čiji je „kvalitet”, odnosno podloga neizvesna.

„Tekuća pomama za kriptovalutama posledica je ovih strepnji. Običan svet kupuje zlato i digitalne valute, dok racionalne centralne banke u Rusiji i Kini akumuliraju rezerve”, ocenio je Konstantin Koriščenko, zvaničnik ruske Predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu administraciju.

U međuvremenu, CBR je ranije već postavila cilj da državne zlatne rezerve dostignu vrednost od 500 milijardi dolara. Rusija planira i da drastično poveća domaću proizvodnju zlata, ali i da se tešnje poveže sa proizvođačima zlata na drugim kontinentima, posebno u Africi. U protekloj deceniji, Rusija je proizvela oko 2.000 tona zlata. Plan Moskve je da proizvodnju do 2030. podigne na 400 tona godišnje.

(Tanja Vujić, „Politika“)

1 komentar
  1. Dario

    Zato i ne primjete kad im iz aviona ispadne 3,5 tone poluga.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike