BEČIĆI – Deveti regionalni Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana, pod nazivom „Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima izraženih geopolitičkih rizika“, završen je danas u Bečićima nakon radnih sastanaka na tri panela, na kojima su razmatrana najurgentnija pitanja u vezi sa inflacijom i aktuelnom energetskom i geopolitičko krizom u Ukrajini.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, koji je organizator Samita, sažeo je u izjavi za Tanjug dvodnevne diskusije zvaničcnika fiskalnih i monetranih vlasti, uz ocenu da je u narednom periodu neophodno da države Balkana više ne mogu trošiti novac kao tokom kovid pandemije, već ciljano i pažljivo.
Vlahović je napomenuo kako su iznete vrlo različite situacije u vezi sa visinom inflacije u zemljema regiona, od Albanije gde je ona na nivou od sedam odsto do Crne Gore i BiH u kojima je oko 15 procenata, te razlike u monetarni režimima i režimima kursa, ali da su svi poslali istu poruku.
„Zajednička je poruka da u ovom peridodu inflacije, izražene energetske i geopolitičke krize, monetarna politika mora da bude rigidnija, za razliku do prethodnog perioda, što se već dešava u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana i što je još važnije, monetarna i fiskalna politika moraju da budu potpuno koordinisane“, rekao je Vlahović.
Objasnio je da je prostor za intervencije ka privredi i stanovnistvu uglavnom potrošen u prethodnom periodu i da fisklana politika mora ovog puta da bude mnogo opreznija i usmerenija.
„Jer bilo kakvo preveliko intervenisanje ministarstava finansija dovelo bi do rasta duga, što bi dodatno usložilo sveukupnu makroekonomsku situaciju“, ocenio je Vlahović.
Govoreći o najavama nekoliko zemalja da će u narednom peridodu zatražiti pomoć MMF-a u prevazilaženju krize, on je napomenuo da se ta sredstva koriste za pokriće tekućeg deficita.
„Taj aranžman sa MMF-om obezbeđuje eksternu likvidnost, ali je istovremeno potrebno da kapitalne investicije, koje finansira država, budu pažljivo odabrane, kako bi se doprinelo da tako privredna aktivnost ne ode ka recesiji“, naglasio je predsdenik SES-a.
Tokom samita održana su tri stručna panela posvećena fiskalnim merama u vreme inflacije i krize, boljoj naplati poreza i borbi protiv sive ekonomije, i merama koje preduzimaju centralne banke radi suzbijanja inflacije, uz ostavljanje prostora privredi za rast i u uslovima krize.
Na Samitu su učestvovali eksperti iz Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije, te predstavnici Evropske investicione banke (EIB), MMF-a, poslovnih banaka, osiguravajućih društva i nekih od najvećih kompanija u regionu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com