Ekonomije Zapadnog Balkana u poslednjih 20 godina zabeležile su samo skroman napredak u smanjenju jaza sa EU, ocenjuje se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Bruto domaći proizvod (BDP) Zapadnog Balkana po stanovniku po paritetu kupovne moći je u 2023. bio neznatno ispod 40 odsto proseka EU ili za oko 13 procentnih poena veći nego 2003, navodi se u izveštaju OECD „Rezultati ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana 2025“.
Približavanju BDP regiona po stanovniku onom u EU doprineo je značajn napredak u održavanju ekonomskog rasta Zapadnog Balkana u poslednje dve decenije, ocenili su analitičari OECD. Dodali su da su stope ekonomskog rasta u regionu konstantno bile veće od onih u EU.
Kako se navodi, BDP po stanovniku po paritetu kupovne moći na Zapadnom Balkanu porastao je od 2003. do 2023. za 120% odnosno sa 9.725 dolara na 21.305 dolara.
Ekonomska konveregncija sa EU, ističe se u izveštaju, ostaje strateška neophodnost šest zapadnobalkanskih ekonomija jer je, pored poboljšanja životnog standarda, konkurentniji i održiviji Zapadni Balkan ključan za podsticanje trgovine, privlačenje investicija i produbljivanje integracije na evropska tržišta.
OECD je analizirao 35 indikatora svrstanih u pet klastera – insfrastruktura i povezanost, veštine, poslovno okruženje, digitalna transformacija i zelena ekonomija.
Najveća konvergencija Zapadnog Balkana sa EU uočena je kod infrastrukture i povezanosti, iako ukupan učinak u toj oblasti ostaje slab.
Ocenjuje se da region kod transportne infrastrukture, posebno železničke, i dalje zaostaje za EU i da kod energetske infrastrukture zastarele elektrane na ugalj i dalje doprinose neefikasnosti, što se ogleda u velikim gubicima energije.
Digitalna infrastruktura je međutim imala koristi od značajnih investicija, što je znatno povećalo digitalnu povezanost i stope penetracije mobilnih telefona se približavaju onima u EU.
Najslabije performanse, ocenio je OECD, beleži klaster veština, uprkos postepenoj konveregnciji sa EU. Navodi se da se uslovi na tržištu rada na Zapadnom Balkanu popravljaju, da nezaposlenost mladih i neakativnost ostaju veliki širom regiona i da napori politike za proširenje mogućnosti za prekvalifikaciju dobijaju na zamahu.
Kod poslovnog okruženja, koje predstavlja najsnažniju oblast performansi Zapadnog Balkana, ukupna konvergencija sa EU u poslednjih deset godina nije imala vidljivi napredak.
Navodi se da su znatna poboljšanja zabeležena u sektoru bankarske stabilnosti i unapređenja investicija ali da je dostupnost pristupačnog finansiranja, posebno malih i srednjih preduzeća, i dalje problematična.
Istovremeno se upozorava da korupcija i neformalna ekonomija i dalje potkopavaju poštenu konkurenciju i odvraćaju investitore, kao i da trgovinski tokovi na Zapadnom Balkanu ostaju niži od proseka u članicama EU.
Digitalna transformacija druga je po snazi performansi na Zapadnom Balkanu, što odražava relativno snažnu povezanost građana i preduzeća, navodi se u izveštaju OECD. Ukazuje se da korišćenje interneta u regionu premašuje 95 odsto onoga u EU i da se sektor informacionih i digitalnih tehnologija pojavio kao ključni pokretač ekonomskog rasta.
U poslednjem klasteru – zelena agenda, Zapadni Balkan beleži značajnu divergenciju sa EU i pogoršanje. Taj jaz se širi, ocenio je OECD i obrazložio da su oblasti u kojima performanse regiona stagniraju ili se pogoršavaju nadmašuju one u kojima ima napretka.
Navodi se da je Zapadni Balkan počeo da sprovodi politike usmerene ka zelenijoj ekonomiji ali da je napredak slab, posebno u smanjenju emisije ugljenika, kao i da rastu bojazni zbog neefikasne upotrebe resursa.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com