Srbin pojede 16 kilograma kupusa godišnje, Amerikanac 25

MRČAJEVCI – „Kupusijada“ će i ove godine u najčuvenije selo Šumadije, Mrčajevce, privući brojne goste iz preka i daleka, nespremne da se odupru ovoj srpskoj poslastici iz ćupa, kojoj čar daje kiseli kupus po kojem se ređaju govedina i ovčetina, slanina i svinjske nogice, lorber, biber u zrnu, sušena crvena paprika i kesica aleve.

Sve se to niže u zemljani lonac oblepljen iznutra bogatim slojem svinjske masti, za koju mnogi stručnjaci poslednjih godina tvrde da i nije tako loša, i da je bez dokaza dospela na crnu prehrambenu listu.

Svi ćemo, nadamo se, probati tu kuvanu čaroliju, mada bi valjalo znati i šta naučnici vele o kupusu, kao na primer Branislav Vlahović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i svojevremeno predavač na Agronomskom fakultetu u Čačku, koji u svojoj studiji „Tržište agroekonomskih proizvoda“ (2010) beleži, pored drugog:

„Kupus je vrlo popularno povrće visoke biološke i niske energetske vrednosti, bez ijednog promila holesterola i sa svega 0,18 odsto masti. U svetu se gaji na tri miliona hektara, od čega je trećina na prostoru Kine, odakle dolazi više od polovine svetske proizvodnje. Najveći potrošač su SAD sa 25 kilograma po stanovniku godišnje, a slede Rusija, Kina, Nemačka i Holandija. Svetski prosek je 10 kilograma“.

„U Srbiji, kupus se gaji na 21.000 hektara dajući 13 tona po jednom hektaru, što je dvostruko ispod evropskog proseka. U strukturi proizvodnje povrća, kupus je u Srbiji drugi iza krompira, sa ukupnim prinosom od 290.000 tona ili 39 kilograma po stanovniku naše države. U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje sa manje od tri odsto, i na devetom je mestu“, kaže Vlahović.

On navodi da regionalno posmatrano najveća proizvodnja dolazi s područja grada Beograda, odnosno prigradskih opština prestonice.

„Srpska potrošnja je 16 kilograma po stanovniku, što je, dakle, iznad svetskog proseka. Izvozimo u 12 zemalja sveta, najviše u Rusiju, ukupno 2.500 tona ili u novcu za 600.000 dolara“, dodaje Vlahović.

Nedavno preminuli profesor Agronomskog fakulteta u Čačku Radoš Pavlović predočio je u razgovoru pre dve i po godine da je još 1952. u kupusu otkriven vitamin U, blagotvoran protiv čira na želudcu.

On je naveo da se u čačanskom kraju najviše sadi hibrid bravo koji daje i po stotinu tona na hektaru i da se, što je posebno za ponos, većina ratara na ovom području odlučila da primenjuje najviši stepen tehnologije u proizvodnji, pa zato po prinosima i ne zaostaju za kolegama iz EU.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.