Tabakovic: NBS prva u regionu reagovala mudro i odgovorno

KOPAONIK – Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković naglasila je danas na 29. Kopaonik biznis forumu da je bankarski sektor tokom pandemije pokazao veću otoprnost, kao i da je ta institucija koja je stub monetarne i finansijske stabilnosti u zemlji prva u regionu reagovala mudro i odgovorno kada je reč o Sberbanci i Sbebank grupi.

NBS bez oklevanja štiti interese naših građana i bankarskog sistema, rekla je Tabaković i dodala da je NBS u slučaju Sberbanke i Sber gurpe prva reagovala u regionu.

„Ragovali smo spremno i odgovorno sa ciljem – da sačuvamo poverenje u bankarski sistem, da sačuvamo finansijsku stabilnost i da zaštimo interese gradana, privrede i vlasnika. U najkraćem roku sproveli smo sve potrebne i zakonom propisane aktivnosti, nakon čega je Sberbanka Srbija postala deo jake domahce AIK banke“, navela je ona.

Podsetila je da je time jedna stabilna i kvalitetna banka, sa 1,5 milijarde evra bilansne aktive, 180.000 klijenata i četiri odsto tržišnog učešća, nastavila uspešno da posluje u Srbiji.

Tabaković je podsetila da je NBS u oktobru prošle godine započela postepeno smanjenjenje stepena ekspanzivnosti monetarne politike, koristeći na pravi način fleksibilnost domaćeg monetarnog okvira, koji je kreiran krajem 2012. godine.
„Postepeno povećavamo prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na repo aukcijama putem kojih povlačimo viškove likvidnosti iz bankarskog sistema“, navela je ona i naglasila da je od oktobra povećana za 75 baznih poena.
Tokom kovid krize kvalitet aktive bankarskog sektora očuvan je, uz učešće problematičnih kredita koje je ispod 3,5 odsto što je niže od njihovog nivoa pre pandemije.
„Drugo, rast stepena dinarizacije kredita od 20 procentnih poena, na 55 odsto, smanjuje valutni rizik i njegovo eventualno prelivanje na kreditni rizik“, rekla je ona i kao treće navela povećanu depozitnu bazu.
Precizirala je da je dinarska štednja građana, sa nivoom od oko 105 milijardi dinara, danas je preko šest puta veća u odnosu na 2012. godinu.
Devizna štednja povećana je na oko 13 milijardi evra, što je rast od blizu 60 odsto.

Dinarski depoziti privrede su tri ipo puta veći, a devizni depoziti privrede su dva i po puta veći na kraju 2021. godine u odnosu na njihov nivo s kraja 2012. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.