U trendu

Trivan: Klimatske promene „na delu“, gubici veliki

BEOGRAD – Srbija je od 2000. godine izgubila pet milijardi evra na saniranju posledica ekstremnih klimatskih uslova, a 70 odsto gubitaka je direktno posledica suše i poplava, izjavio je danas ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ističući da se sve sektorske politike moraju prilagoditi i doprineti smanjenju emisija štetnih gasova.

Za to su, kako je istakao, potrebni kako kadrovski, tako i materijalni kapaciteti.

Na uvodnom sastanku čija je tema Priprema izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, ministar Trivan je novinarima rekao da je cilj da se emisija štetnih gasova do 2030. u Srbiji smanji za 9, 8 procenata u odnosu na 1990. godinu.

„To ćemo dostići sasvim sigurno“, rekao je Trivan navodeći i da se pošumljavanjem takođe može pospešiti ceo proces.

Trivan je rekao da se ceo svet bavi ograničavanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, a da to čini i Srbija.

Ukazao je i da se, da bi se svi planirani projekti sproveli i ciljevi ispunili, mora usvojiti Zakon o klimatskim promenama koji je pripremljen, a javna rasprava završena.

„Moraće sve sektorske politike da se prilagode i da zajedno doprinesemo smanjenju emisija. Da bi to uradili potrebni su kadrovski kapaciteti, ali i materijalni“, istakao je ministar.

Trivan je rekao da je sasvim sigurno doslo do poremećaja klime i da su klimatske promene „već na delu“.

On je naveo i primer da su od 2000. godine zabeleženi veliki gubici usled klimatskih promena.

„Procenjuje se da smo pet milijardi evra izgubili na sve ono što smo morali da saniramo ovih dvadesetak godina, a 70 odsto gubitaka je posledica suše i poplave“, rekao je Trivan.

On je dodao da su posledice po sektor poljoprivrede dramatične i da će Srbija morati da ulaže u sisteme za navodnjavanje da bi se izbegle posledice.

„Procenjuje se da će, ako se nastavi sa klimatskim promenama, Evropu u narednih nekoliko desetina godina zapljusnuti talas od oko 200 miliona klimatskih izbeglica. Stotine hiljada izbeglica sa Bliskog Istoka, južne hemisfere nisu samo dosle zbog ratova dobar deo su ekonomske, odnosno klimatske izbeglice koje su iz svojih mesta morale da odu usled nedostatka vode i hrane“, rekao je Trivan.

Zamenica Stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Republici (UNDP) Steliana Nedera ukazala je da su klimatske promene na delu, i da je prethodni izveštaj pokazao da klimatske promene imaju veliki uticaj i na Srbiju, a posebno trpe sektori poljoprivrede, šumarstva, vodni resursi.

Ona je navela da je zato važno što Ministarstvo u saradnji sa UNDP radi izveštaje i zajedno sprovode projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine i povećanje energetske efikasnosti.

Vlada Srbije pripremila je Prvi nacionalni izveštaj prema UNFČC 2010. godine uz pomoc UNDP.

„Mislim da je ovakav rad važan deo za proces pristupanja EU i ispunjavanje obaveza preuzetih Pariskim sporazumom. Moramo da doprinosimo ostvarenju globalnih ciljeva održivog razvoja“, rekla je Nedera .

Nacionalni projektni direktor u Ministarstvu zaštite životne sredine Andrej Bojić podsetio je da je Srbija izradila već dva izveštaja i da će novi projekat u okviru koga se priprema treći izveštaj pomoći da se dođe do novih informacija i podataka, pripreme mehanizmi i mere.

Klimatske promene se dešavaju svakodnevno i mi stalno imamo podatak da su novi sektori i oblasti ugroženi i ranjiviji, rekao je Bojić podsećajući da je područje Srbije u grupi 40 najraznovrsnijh biodiverziteta i da će narednih godina biti jedno od najranjivijih područja zbog klimatskih promena.

Prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu je govoreći o prilagođavanju klimatskim promenama rekao da se mogu primeniti različite agrotehničke prakse, ali i poboljšati sistemi navodnjavanja….

„Sve to zahteva analize i procene kako to učiniti na najbolji način jer adaptacija je veoma složen proces“, rekao je on.

Spisak mera koje su date u prvom i drugom izveštaju je dugačak istakao je profesor i dodao da treba imati u vidu da implementacija ne ide lako.

„To nije specifičnost samo u Srbiji, Austriji je, na primer, trebalo 10 godina od razmatranja mera da počnu sa implementacijom“, rekao je Đurđević.On je dodao da su velike štete poslednjih godina nanele suše, kiše, ali i oluje.

Najbolji pokazatelj da se klimatske promene dešavaju su to što kako kaže, ljudi imaju osećaj da više nema godišnjih doba, odnosno da je više letnjih dana.

Jedan od ekstrema je temperatura koja je u Srbiji zabeležena u aprilu ove godine.

Tada je prosečna temperatura bila šest stepeni viša nego sredinom dvadesetog veka, naveo je primer Đorđević.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike