U trendu

Udruženje malinara: Institut utvrdio prosečne proizvođačke cene malina na rod koga nema u Srbiji

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da vlasnici voćnjaka ne prihvataju proizvođačke cene malina koje je izračunao Institut za voćarstvo u Čačku jer je kalkulacija rađena na osnovu prinosa koji je tri-četiri puta veći od prosečnog u Srbiji.

Radović je za Betu rekao da je Institut do prosečnih cena došao na osnovu prosečnih prinosa od 10 do 15 tona po hektaru, a da je prosečan prinos proizvođača u Srbiji daleko manji i iznosi od 3,5 do pet tona po hektaru.

„To znači da je prosečna proizvođačka cena malina koju je utvrdio Institut dobijena na osnovu prinosa koji su tri-četiri puta veći od prosečnog prinosa koji proizvođači ostvaruju i imaju ga možda 0,01 odsto vlasnika plantaža“, rekao je Radović.

Prema računici Instituta, proizvođačka cena malina sa prinosom od 10 tona po hektaru je 240 dinara po kilogramu, za 12 tona je 200 dinara, a za 15 tona je 160 dinara.

Radović je istakao da bi minimalna, akontna (početna) cena maline po hektaru da bi proizvođači ove godine brali to voće trebalo da bude 350 dinara po kilogramu.

Na pitanje da li Ministarstvo poljoprivrede može da nametne te proizvođačke cene otkupljivačima koje bi bile osnovne, a da bi na njih trebalo dodati zaradu proizvođača, Radović je rekao da ne može Ministastarstvo, ali da mogu proizvođači.

„Ispod te cene mi nemamo račun da beremo maline i nećemo ih brati, pa neka vlasnici hladnjača zamrzavaju vazduh“, rekao je Radović.

Dodao je da su proizvođači svojom zaradom dugo finansirali „luksuzne zgrade poslovnih prostorija vlasnika hladnjača, njihova mora, vozni park i razne ludorije“ i da više neće pristati na ucenjivačke cene i pokrivanje „minusa“ iz drugih izvora.

On je rekao da je u Srbiji bilo oko 14.000 hektara pod malinom, ali da su zbog niskih cena prošle godine mnogi zapustili malinjake jer je 90 odsto maline prodato po ceni od 190 do 200 dinara po kilogramu, a da je tek oko deset odsto prodato po ceni od 235 do 240 dinara.

„Svedoci smo da je otkupljena malina prodavana po daleko višim cenama u maloprodaji i velikoprodaji i da su proizvođači malina zbog niske otkupne cene uništavali voćnjake, pa je sada pod malinom značajno manja površina“, rekao je Radović.

Naveo je da je zamrznuta malina u poslednja tri meseca prošle godine prodavana po ceni od 160 dinara po kilogramu do 170 dinara po kilogramu, a da je u februaru ove godine cena bila 270 dinara bez poreza na dodatu vrednost, a sa tim porezom skoro 200 dinara. On je rekao da su prodate celokupne zalihe, osim manje količine za preradu.

Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović rekao je za Betu da je kalkulacija o proizvođačkim cenama malina rađena za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

„Prosečne cene smo izračunali na osnovu prosečnih cena materijala i ostalih troškova. Ne može neko da računa ekstremne troškove, na primer loših radnika koji naberu ispodprosečne količine“, rekao je Jevremović.

Istakao je da je proizvodnja malina rentabilna tek na prinosu iznad 10-12 tona po hektaru, a da je na proizvodnji od deset tona zarada nula.

Proizvodnja sa prinosom po hektru ispod deset tona je, prema njegovim rečima, neisplativa.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar