Vlahović: Rast od 6 odsto u 2021. optimističan, ne i nerealan
BEOGRAD – Srbija je tokom pandemijske krize ostvarila dobre rezulate u poređenju sa drugim zemljama u regionu i Evropi, a projektovani rast od šest odsto u ovoj godini deluje optimistično, ali ne i nerealno, rekao je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Na svečanom otvaranju 28. Kopaonik biznis foruma, Vlahović je naveo da je pandemijska kriza naglasila i ubrzala promene koje je incirala 4. industrijska revolucija i da promene načina na koji društvo proizvodi, razmenjuje i distribuira vrednosti, kreiraju nove izvore rasta.
Smatra da to za Srbiju predstavlja šanšu za skokoviti rast i razvoj.
Naglasio je da je prednost Srbije danas brzina i obuhvat vakcinisanja stanovništva, da je uspešna vakcinacija pretpostavka okončanja zdravstvene krize, kao i da je dobro što se posebna pažnja posvetila nabavci potrebnog kontingenta vakcina.
Govoreći o postignutim rezultatima u 2020. godini, Vlahović je naveo da su gotovo svi makroekonomski pokazatelji Srbije u 2020. godini bili bolji do očekivanih, da je veći pad BDP-a predupređen programom finansijske podrške, a da struktura srpske privrede jedna od osnovnih razloga zašto je Srbija imala bolje performanse u poređenju sa ostalim evropskim zemljama.
Kaže da su ključni doprinos BDP-u dale privredne grane koje su rezistentne u kriznim vremenima i koje nisu toliko zavisne od međunarodnog tržišta.
“Sektori poljoprivrede, industrije i građevinarstva, tri tradicionalna sektora, pokazala su visoku otpornost u pandemijskoj krizi prošle godine, te će i rasta BDP-a u ovoj godini zavisiti od njihovih performansi”, rekao je Vlahović.
Smatra da je ta tradicionalna struktura privrede bila prednost u vremenu prekinutih globalnih lanaca snabdevanja, ali da ne može biti osnova na kojoj će se graditi kontinuirani, robusni rast.
Vlahović kaže da je zato Srbiji potrebna industrijska politika koja će fino dizajnirati strategiju razvoja.
“Potrebno je da se snažno razvijaju takozvani razmenjivi sektori privrede, koji su nosioci tehničkog progresa i visoke produktivnosti, naročito grane koje imaju veliku dodatu vrednost i koje su upućene na međunarodno tržište”, rekao je Vlahović.
Da bi se takav scenario ostvario, smatra on, u fundament ekonomske politike mora biti ugrađen princip “trostruko I” – investicije, institucije, inovacije, odnosno obrazovanje.
Naveo je da se prema predviđanjima, tek u drugom kvartalu 2022. može očekivati kraj epidemiološke krize i da će do tada biti neophodna dodatna, pre svega, fiskalna podrška privredi u cilju rasta.
Vlahović je podsetio da je rast plata u javnom sketoru u 2020. bio 10 odsto i da je to u srednjem roku neodrživo, imajući u vidu ostvareni i projektovani tempo rasta BDP-a, te da njihov rast u ovoj godini ne bi smeo da bude veći od rasta BDP-a.
Naveo je da Srbija pripada grupi zemalja sa najizdašnijom podrškom privredi, da je masivna fiskalna intervencija imala za posledicu rekordan budžetski deficit od 8,1 odsto BDP-a, ali da se zahvaljući zatečenoj visokoj likvidnosti u budžetu, javni dug nalazi u komfornoj zoni ispod 60 odsto.
Naveo je da je Srbija privukla dve trećine ukupnih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana, a da su dobre i ocene koje su Srbiji dale kreditne agencije i MMF.
Vlahović kaže da će dostizanje projektovanog rasta zavisiti i od brzine oporavka zemalja EU, a posebno Italije i Nemačke, glavnih trgovinskih partnera Srbije.
Ocenio je da je reakcija Vlade Srbije i NBS od početka krize bila dobra, ali da se primedbe mogu uputiti na obuvat intervencije i pokušaj podsticanja potrošnje takozvanim “helikopter novcem” za šta, smatra, nije bilo jasno ekonomski zasnovao opradanje za ovakav vid podrške.
Prema njegovim rečima, na početku krize bilo je opravdano da mere podrške privredi budu linearne i opšte, ali da je pri definisanju drugog paketa mera ciljana podrška mogla da bude potpuno impementirana.
Smatra da je neophodan reformski napredak u obrazovanju i razvoju ljudskog kapitala sa akcentom na razvijanje kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja i celoživotnog učenja, kao i unapređenje kvaliteta institucija i poslovnog ambijenta.
“Obrazovanje predstavlja ključni faktor dugoročnog razvoja države i društva. Kvalitetan obrazovni sistem mora da odgovori potrebama tržišta rada. U 4. industrijskoj revoluciji mnoga zanimanja nestaju, rađaju se nova, a deo postojećih će pretrpeti značajne promene”, naveo je Vlahović.
On je naglasio da je Srbiji potreban poslovni ambijent u kome postoje jasna, jednaka i stabilna pravila igre, koja će podstaći preduzetnike da više štede, investiraju, uvode inovacije i prezumaju rizike, odnosno sve ono što generiše privredni rast i podiže nivo zaposlenosti.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.