Ćuruviju ubio JSO ali to nije moglo da se dokaže

Po operativnim policijskim saznanjima u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije učestvovala su dvojica pripadnika Jedinice za specijalne operacije resora Državne bezbednosti ali to nije moglo biti dokazano, rečeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu u nastavku procesa za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa.

Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Radovan Knežević i njegov saradnik Dragan Marković su kao potencijalne izvršioce označili Zorana Ristovića Priku i Luku Pejovića, koji su potom nadjeni mrtvi.

Knežević je rekao i da se „tada govorilo da je taj (Ristović) koji je izvršio delo (ubistvo Ćuruvije) sahranjen ispod nekog mosta, ali to ništa nije dokazano“.

„Sumnjalo se da je on izvršio to ubistvo, postojale su indicije ali nije dokazano“, rekao je Knežević dodavši da se u operativnom radu u vezi ubistva Ćuruvije „spominjalo i ime Luke Pejovića“.

Marković je rekao i da se „Prika, čiji je leš nadjen u Topčiderskom kanalu, po operativnim saznanjima dovodio u vezu kao mogući izvršilac ubistva“.

On je dodao i da je od kolege koje su radile na slučaju čuo da su pominjale i Luku Pejovića dodavši da ne može da se seti od koga je to čuo.

Knežević i Marković su o ostalim dešavanjima vezanim za istragu ubistva Ćuruvije i o saradnji sa DB-om, tokom svedočenja izneli kontradiktorne stavove pa je i sudsko veće moralo da reaguje.

Kneživić je rekao da je saradnja sa DB u istrazi oko ubistva Ćuruvije bila loša i da je tadašnji zamenik načelnika DB Zoran MIjatović „igrao neku čudnu igru“.

„Pokušavao je da nas stavi u drugi plan, kao on više vredi, on više zna… a kada smo im nešto tražili on nam pošalje drugo uz objašjenje da je kao pogrešio“, rekao je Knežević.

On je rekao i da, kada su pripadnici policije želeli da ispitaju ljude iz odelenja DB koje je bilo zaduženo za praćenje da je „Mijatović poslao druge ljude, a ne one koji su bili na spisku za ispitivanje“.

Za razliku od svog tadašnjeg šefa, Marković, koji je u svom svedočenju nekoliko puta ponovio da „sećanja blede zbog protoka vremena“ je rekao da je saradnja sa DB bila dobra i u slučaju tog ispitivanja.

„Ono što smo tražili od DB pretežno smo i dobili i imali smo dosta dobar odnos“, rekao je Marković dodavši i da su pripadnici policije ispitali i pripadnike DB koji su bili zaduženi za pračenje.

Knežević i Marković izneli su i suprotna svedočenja i o „veštačenju nekog oružja“ posle ubistva Čuruvije tako da je Knežević rekao da je „bilo nekog veštačenje oružja“ ali da se ne seća kog dok je Marković naveo da mu nije poznato da je do toga uopšte došlo.

Pravni zastupnik načelnika DB Radomira Markovića, advokat Vladimir Marinkov je rekao da su i današnji svedoci potvrdili ono što odbrana optuženih stalno govori, da su u ubistvu Ćurvije učetvovale druge osobe a ne oni koji su optuženičkoj klupi.

Ta svedočenja pokazuju i da slučaj ubistva Ćuruvije nije rešen jer „tada verovatno ni postojala politička volja“, rekao je Marinkov novinarima ispred zgrade Specijalnog suda.

Ćuruvija je ubijen je 11. aprila 1999. ispred zgrade u kojoj je stanovao, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, ondašnjeg načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića,

Kao izvršilac ubistva optužen je bivši pripadnik rezervnog sastava RDB Milan Kurak, koji je u bekstvu.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, a saučesnik mu je bio Romić, koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014.

Sudsko veće odbilo je zahtev odbrane da se Radonjić i Romić puste iz pritvora, a nastavak sudjenja zakazan je za 23. septembar.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.