Italija opet traži osam slika iz Narodnog muzeja

Viši sud u Beogradu ponovo je dobio zahtev za međunarodnu pravnu pomoć od Osnovong tužilaštva u Bolonji, kojim se traži privremena zaplena osam umetničkih slika izloženih u Narodnom muzeju u Beogradu, a koje je Srbija 1949. godine dobila od zapadnih saveznika na ime ratne odštete.

Portparol suda Bojana Stanković precizirala je da je zahtev italijanskog tužilaštva stigao u sud 31. oktobra.

U ovom slučaju radi se o umetničkim delima: ulje na platnu dimenzija „portret Kraljice Kristine od Danske“ – autor Ticijan, ulje na platnu „Madona sa detetom i donatorom“ – autor Jacopo Tintoretto, tempera na panelu „San Roko“ – autor Vittorio Carpačio, tempera na panelu „San Sebastian“ – autor Vittorio Carpačio, ulje na panelu „Poklonstvo deteta sa anđelima i svecima“, slika tempera na panelu „Madona sa detetom“- autor Paolo Veneziano, tempera na panelu „Madona sa detetom, sveci, blagovest, raspece, triptih“ i tempera na panelu „Madona i dete na tronu“ – autor Spinello di Luca Spinelli.

Reč je o umetničkim delima koje je 1941. nemački rajhsmaršal Herman Gering po visokoj ceni legalno kupio od porodice Kontini Bonakosi, preko antikvara Eudenija Venture.

Slike su međutim 1949. kao odštetu na ime ratne reparacije Jugoslaviji dodelili organi Američke okupacione uprave u Nemačkoj. Amerikanci upravljali Sabirnim centrom u Minhenu, gde su čuvane zaplenjene umetnine nacista, ali su italijanske posleratne vlasti 1950. počele da tvrde da je legalnu trgovinu s nemačkim nacistima od 1936. do 1945.nila „pljačku italijanske kulturne baštine“.

U novembru 2015.tužilaštvo iz Bolonje je prvi put zatražilo zaplenu slika iz beogradskog Narodnog muzeja,a Viši sud u Beogradu je decembru 2016. odbio taj zahtev.

Viši sud je tada zaključio da nisu ispunjene zakonske pretpostavke koje su propisane Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

„Donoseći navedenu odluku, sud je između ostalog, cenio da li u konkretnom slučaju postoje osnovi sumnje da su prijavljena službena lica iz Italije i Srbije preduzimanjem opisanih radnji, ostvarila zakonske elemente krivičnog dela nedozvoljena trgovina kulturnim dobrima ili nekog drugog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, a koji osnovi sumnje bi bili razlozi za odobrenje mere privremenog oduzimanja predmeta od Narodnog muzeja u Beogradu“, navedeno je u toj odluci suda.

Istovremeno, sa već odbijenim zahtevom iz 2015. godine, zahtevano je i vraćanje umetničkih dobara Republici Italiji jer, kako su tvrdili nadležni organi te države, osim što slike predstavljaju materijalni dokaz u krivičnom postupku, reč je o dobrima koja su zakonito vlasništvo te države.

Naime, u tužilaštvu u Bolonji u toku je krivični postupak protiv dvoje srpska državljana i nekoliko italijanskih zbog sumnje da su malverzacijama posle Drugog svetskog rata slike došle u Beograd.

Ovim povodom istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac rekao je ranije Tanjugu da su pomenuta dela Italijani legalno prodali za vreme drugog svetskog rata, kao i da su neka od pomenutih dela bila izložena u Italiji 2004. godine, ali da tada osporavanja vlasništva ili zahteva za povraćaj slika nije bilo.

U Narodnom muzeju su rekli da su sva umetnička dela u zbirkama Narodnog muzeja zakonito vlasništvo Republike Srbije i napominju da nisu dobili nikakav zvanični zahtev italijanskog tužilaštva povodom osam pomenutih slika.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.