Počelo prijavljivanje za branioce i zastupnike žrtava pred sudom za zločine OVK
Sud za zločine OVK u Hagu pozvao je danas advokate da se prijave za zastupanje optuženih i žrtava u predstojećim procesima pred tim sudom.
Stupanjem na snagu Pravilnika o postupku i dokazima, sud za zločine OVK je, u julu ove godine, postao operativan što znači na nema pravnih prepreka za podizanje optužnica.
Sud je objavio da je danas usvojio Direktivu o braniocima i zastupnicima, kojom je utvrdio uslove koje advokati moraju da ispune za zastupanje optuženih ili žrtava.
„Radi zastupanja osumnjičenih, optuženih ili grupe žrtava, sekretar može da imenuje i dodeli samo branioce i zastupnike koji ispunjavaju uslove za upis u imenik branilaca i zastupnika“, naznačio je sud u saopštenju.
Prijave za upis advokata u imenik branilaca i zastupnika dostupne su na internet stranici suda www.scp-ks.org.
Po pravilniku Suda, žrtve ratnih zločina na Kosovu moći će da učestvuju u sudjenjima i da traže odštetu.
Ukoliko stradanje žrtava bude potvrdjeno presudom, Sud može naložiti osudjenima da im nadoknade štetu koju sudije odrede.
Odluku da osudjenog obaveže da isplati odštetu, Sud može doneti na zahtev pravnih zastupnika žrtava ili na sopstvenu inicijativu. Pre nego što odrede visinu odštete, sudije mogu konsultovati veštake.
Alternativno, Sud može uputiti žrtve da, na osnovu presude, zatraže odštetu u gradjanskoj parnici pred „domaćim“, odnosno kosovskim, ali i sudovima u „trećim zemljama“.
Pravilnikom o postupku i dokazima Suda za zločine OVK predvidjeno je da žrtve mogu učestvovati u procesima kao treća strana, uz odbranu i optužbu.
Za učešće u sudjenju, žrtve će moći da se prijave odmah pošto sudija potvrdi optužnicu koju je predložilo tužilaštvo.
„Osoba koja tvrdi da je žrtva zločina navedenog u optužnici može podneti prijavu… za učešće u procesu, precizirajući na koji je način on(a) žrtva i navodeći mesto i datum navodnog zločina“, piše u Pravilniku.
Prijave će razmotriti posebna sudska Kancelarija za učešće žrtava. Uz preporuku da li su prihvatljive, Kancelarija će te prijave, potom, podnositi raspravnom veću.
Takodje, prijave će, kao poverljiv dokument, u tom trenutku dobiti glavne strane u postupku – odbrana i optužba. One se mogu izjasniti o pravnim osnovama u vezi sa prihvatljivošću prijava žrtava za učešće na sudjenju.
Pri odlučivanju o prihvatljivosti prijava žrtava, sudije će u obzir uzeti „da li je podnosilac priložio dokaze da je pretrpeo štetu koja je direktna posledica zločina iz optužnice“, predvidja Pravilnik.
Raspravno veće će pre početka sudjenja obrazloženom odlukom odobriti ili odbiti zahtev žrtava za učešće u procesu.
Žrtve kojima bude odobreno učešče na sudjenju, zastupaće advokati sa posebne sudske liste. Osobe kojma zahtev za učešće bude odbijen, moći će da na tu odluku ulože žalbu.
Tokom procesa, sudije će žrtve, ukoliko ih bude više, moći da podele u više grupa, od kojih će svaka imati posebnog advokata.
Pravni zastupnik žrtava će, po Pravilniku suda za zločine OVK, imati pravo da drži uvodnu i završnu reč i da učestvuje u postupku, ako to raspravno veče bude smatralo neophodnim kako bi se „obezbedio lični interes i prava žrtava“. Advokat žrtava moći će da ulaže podneske i ispituje svedoke.
Ukoliko smatra da nisu izvedeni svi dokazi o stradanju žrtava, njihov pravni zastupnik može zatražiti da, uz dozvolu sudije, te dokaze sam podnese ili da pozove svoje svedoke.
Mediji na Kosovu više puta su tvrdili da će prve optužnice pred sudom za zločine OVK biti podignute do kraja ove godine.
Sud je nadležan za „zločine započete ili počinjene na Kosovu“ od 1. januara 2008. do 31. decembra 2000. godine.
Kako je zvanično najavljeno, Sud za zločine OVK će „voditi sudske postupke o navodima koji proističu iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope… od 7. januara 2011, a u kojem se iznose navodi o teškim prekograničnim i medjunarodnim krivičnim delima“.
U tom izveštaju, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti (Dick Marty) pisao je o zločinima OVK nad otetim Srbima na Kosovu i u Albaniji i izneo sumnje da su nekima od njih u Albaniji vađeni organi kojima je kasnije trgovano.
Navode iz Martijevog izveštaja istraživala je, pre formiranja Suda, specijalna radna grupa EU koju je predvodio američki pravnik Klint Vilijamson (Clint Williamson).
Pre odlaska sa te dužnosti, Vilijamson je potvrdio da je našao dokaze za neke od tvrdnji izloženih u Martijevom izveštaju.
Za glavnog tužioca Suda za zločine OVK zatim je imenovan Dejvid Švendiman (David Schwendiman), takođe Amerikanac.
Za predsednicu Suda je izabrana pravnica Ekaterina Trendafilova, iz Bugarske, a za potpredsednika Kit Rejnor (Keith Raynor) iz Velike Britanije.
Sudije veća Ustavnog suda pri Specijalnom sudu su: Roland Dekers (Dekkers) iz Holandije, En Pauer-Ford (Anne Power-Forde) iz Irske, Vidar Stensland iz Norveške.
Sudije Specijalnog suda su: Antonio Balsamo iz Italije, Kaj Ambos (Kai) iz Nemačke, Kristof Barte (Christoph Barthe) iz Nemačka, Mihael Bolander (Michael Bohlander) iz Nemačke, Emilijo Gati (Emilio Gatti) iz Italije; Nikola Giju (Nicolas Guillou) iz Francuske, Tomas Laker (Thomas) iz Nemačke, Ginel Metro (Guénaël Mettraux) iz Švajcarske, Vladimir Mikula iz Češke Republike, Andres Parmas iz Estonije, Mišel Pikar (Michèle Picard) iz Francuske, Kenet Roberts (Kenneth) iz Kanade, Čarls Smit (Charles Smith III) iz SAD, Mapi Feld-Folja (Mappie Veldt-Foglia) iz Holandije i Kristina van der Vajngart (Christine van der Wyngaert) iz Belgije.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.