Mehanizam u Hagu nadležan za Jojića i Radetu, ali će razmotriti da li da predmet ustupi Srbiji
Sudski mehanizam u Hagu, pravni naslednik Haškog tribunala, oglasio se danas nadležnim za proces protiv dvoje zvaničnika Srpske radikalne stranke, optuženih za nepoštovanje suda, ali će razmotriti da li da taj predmet ustupi Srbiji.
To proizlazi iz odluke sudije Aminate Luiz Runeni Engum (Aminatta Lois Runeni N’gum) koja je imala zadatak da odluči o nadležnosti Mehanizma za predmet protiv Vjerice Radete i Petra Jojića.
Sudija Engum utvrdila je da Mehanizam ima nadležnost da nastavi proces protiv Radeta i Jojića, ali, istovremeno, i da sudski statut predvidja da, pre no što počne sudjenje za nepoštovanje suda, Mehanizam mora razmotriti mogućnost ustupanja postupka nacionalnom pravosudju.
Sudija Engum je, stoga, predmet vratila predsedniku Mehanizma Teodoru Meronu (Theodor) koji će, po pravilima, imenovati drugog sudiju koji će odlučiti da li će predmet protiv Radeti i Jojića biti ustupljen nacionalnom sudu.
Iako se u današnjoj odluci ne pominje kojoj bi državi taj predmet mogao biti ustupljen, to može biti samo Srbija, čiji su državljani Jojić i Radeta.
Vlasti Srbije su ranije, tokom dugotrajnog sporenja sa Tribunalom oko hapšenja i izručenja dvoje radikala, predlagale da im se sudi u Sriji, ali je Haški tribunal to odbijao.
Pre no što je krajem prošle godine zatvoren, Tribunal je Mehanizmu prosledio predmet protiv Jojića i Radete na odlučivanje.
Raspravno veće Tribunala je početkom novembra 2017. godine ocenilo da do zatvaranja tog suda nema vremena za sudjenje Jojiću i Radeti, i preporučilo da Mehanizam preuzme i nastavi taj proces.
Veće je tada ponovilo svoju ocenu da vlasti Srbije „opstruišu sprovodjenje pravde“ time što su odbile da u Hagu izruče Jojića i Radetu, na šta su bile obavezne i po medjunarodnom i po unutrašnjem pravu.
Tribunal je skoro tri godine tražio od Beograda da uhapsi i izruči Jojića i Radetu koje je, oktobra 2012. godine, optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procesu protiv svog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić je umro, te je Tribunal obustavio postupak protiv njega.
Nalog za hapšenje radikala, optuženih za nepoštovanje suda, Tribunal je vlastima u Beogradu uputio januara 2015. godine.
S proleća 2016. godine, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je, medjutim, odlučio da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što zakon Srbije o saradnji s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda.
Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao medjunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenivši da je Srbija nekoliko puta odbila da postupi po njegovom nalogu i uhapsi i izruči dvoje radikala.
Na zahtev Tribunala, Interpol je krajem aprila 2017. godine za optuženim radikalima raspisao „crvene poternice“.
Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.
Predsednik Tribunala Karmel Adjijus je pozvao Savet bezbednosti UN da „preduzme mere neophodne da se obezbedi da se Srbija povinuje nalozima Tribunala, u skladu sa svojim obavezama“.
Sudija Adjijus i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) su pritom odbacili argumentaciju beogradskog suda, podsetivši da su isti sudija i sud u sličnim slučajevima prethodnih godina donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda.
Naveli su primer LJubiše Petkovića, takodje iz SRS, koji je bio izručen iz Srbije i u Hagu osudjen na tri meseca zatvora zbog nepoštovanje Tribunala.
Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće Tribunala je protumačilo da je Srbija i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji sa medjunarodnim sudom, obavezna da saradjuje i izruči optužene za nepoštovanje suda.
Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala, marta 2016. godine oslobodjen krivice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine, za koje je bio optužen. Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a pravosnažna presuda se očekuje. Šešelj je od novembra 2014. godine privremeno na slobodi u Srbiji.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.