Šabić: Sledećh devet meseci posvetiti informisanju i donošenju Novog zakona o zaštiti podataka
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je izjavio da je sledećih devet meseci, u kojima je predvidjeno da se Srbija prilagodjava primeni novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, najpametnije posvetiti informisanju gradjana o posledicama, ali i donošenju novog zakona, pošto bi posledice primene aktuelnog po interese gradjana mogle da budu „zastrašujuće“.
On je na tribini „Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti – šta nas čeka u narednih devet mesci“ donošenje i buduću primenu tog zakona opisao poslovicom „kada udješ u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna“ i da ne zna šta će se dogoditi u predstojećem periodu.
Kao najveće probleme u novom Zakonu, Šabić je naveo da on predstavlja propis koju uredjuje osnovna gradjanska prava, ali da je napisan „jezivo teškim jezikom“, da ignoriše „akutne probleme“, poput nepostojnja detaljnih pravila za uredjivanje video-nadzora, ili obradu biometrijskih podataka koja nije nigde pomenuta u tekstu Zakona.
Takodje dodaje da Zakon predvidja prestanak vodjenja Centralnog registra zbirki podataka, ali da nisu stavljene van snage odredbe starog zakona koje se tiču obaveza rukovodilaca podataka, koje predvidjaju prekršajno kažnjavanje za neizvršavanje tih obaveza.
„(Problem je) i to što je veći deo sprovodjenja zakona prepušten pravosudju, koje će se za devet meseci baviti materijom koju nikada nije sudilo. Pored toga, Poverenik se gura u fluidan prostor, gde se ne zna šta treba da radi. Predvidjeno je da on postupa po Zakonu o inspekcijskom nadzoru, koji je nespojiv sa radom nezavisnih tela“, ocenio je Šabić.
Šabić je dodao da je novi zakon „omedjen“ Opštom uredbom o zaštiti podataka Evropske unije (General Data Protection Regulation – GDPR), koji Srbija ne mora još uvek da primenjuje, pošto nije članica EU.
Po njegovim rečima, GDPR predvidja ozbiljne sankcije, koje mogu iznositi i nekoliko procenata godišnjeg prometa, dok se kazne za nepoštovanje Zakona kreću od 20.000 do 2 miliona dinara.
Naveo je i da je više od 120 amandmana na Zakon koji je podnela kancelarija Povernika nadležni skupštinski odbor odbio za 50 sekundi.
Suosnivač SHARE Fondacije Djordje Krivokapić je naveo da je dobro što je donet novi zakon, uprkos dugačkoj listi problema koje donosi, a da bi ne poznajući kontekst, posmatrač mogao da oceni da je postignut visok nivo usaglašenosti sa EU propisima, ali da oni ipak nisu usaglašeni sastanovišta regulacije.
Krivokapić navodi da je pozitivno što zakon nema velik broj podzakonskih akata, već što umesto toga sadrži principe kojima se treba prilagoditi.
On je ocenio da se GDPR ne može zanemariti, a da će mnoga preduzeća morati da se prilagode propisima Unije, što će predstavljati težak zadatak za javni sektor, kompanije, medije i nevladine organizacije.
Krivokapić je naveo da će organizacije civilnog društva pokrenuti kampanju za izbor novog Poverenika i da će zahtevati javi konkurs i transparentan proces, zato što bi se izbor neiskusnog ili lošeg negativno odrazio na ekonomsko okruženje u Srbiji.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.