U trendu

10 tačaka raskola u državnom vrhu Hrvatske

Vatrena stihija koja je poslednjih dana uništila više hiljada hektara splitskog zaleđa pokrenula j i tinjajući sukob u vrhu države između predsednice Kolinde Grabar Kitarović i premijera Andreja Plenkovića, a kao „so na ranu“ je pala ostavka potpredsednika vlade i ministra odbrane Damira Krstičevića.

Naime, ni posle današnje sednice vlade nejasno je da li je Krstičević u ostavci, iako je Plenković ponovio da ostavku ne prhvata, kao ni Grabar Kitarović, koja je nakon izjave da je vojska trebalo ranije da izađe na teren zahvaćen požarom, izjavila da pritom nije mislila na vojsku, posebno ne na Krstičevića.

Taj prvi javni sukob dvoje najviših državnih zvaničnika, iako njihov odnos već duže vreme nije idiličan, samo je eksplodirao, piše zagrebački Jutarnji i nabraja 10 tačaka raskola Kitarović i Plenkovića.

Požar je samo jedna od tih tačaka. Izjava predsednice o kasnom izlasku vojske na teren došla je samo nekoliko sati nakon što je Plenković u Splitu poručio da su sve službe odlično odradile posao, da su reagovale „baš kako treba“.

“Ne znam odakle njoj (Kitarović) takve informacije, to morate pitati nju”, odbrusio je Plenković na vanrednoj konferenciji za novinare, koju je sazvao juče po povratku iz Splita, a nakon što je obavešten da je Krstičević, kako su preneli mediji, podneoneopozivu ostavku.

Uz to, Grabar-Kitarović, koja je napustila trilateralu u Salzburgu po dolasku u Zagreb nije mogla odleteti u Split zato što je premijer tamo otišao službenim avionom, pa je predsednica morala da čeka da se on vrati kako bi avion došao po nju u Salzburg.

Druga tačka spora na relaciji Kitarović – Plenković su promene u hr. diplomatiji. Ona je, naime, još za vreme vlade Tihomira Oreškovića bila nezadovoljna radom ambasadora.

https://twitter.com/Bamrezacom/status/866931999117725696

Predsednica se čak bila dogovorila s bivšim ministrom Davorom Ivom Štierom, koji je takođe podneo ostavku i napustio vladu, o izmenima novih diplomata, ali je to sve ostalo u Plenkovićevoj fioci.

Sagovornici Jutarnjeg iz HDZ tvrde da je jasno da je upravo tu počeo prvi veći sukob između predsednice i premijera. Ona je, kako se navodi, na prvom mestu htela da se reši Joška Pare u Vašingtonu, a nije tajna, kažu, da Plenković s tim karijernim diplomatom ima korektan odnos.

Treća tačka spora je, piše Jutarnji, spoljna politika s obzirom na to da je uloga predsednica na tom polju dosta sužena iako je, kako se navodi, sukreira spoljnu politiku s vladom.

U odnosu između Plenkovića i Grabar-Kitarović primetno je razilaženje oko nekih spoljnih pitanja. Plenković, piše list, ima potrebu da naglašava da “spoljnu politiku vodi ova vlada”, a u nekoliko situacija su, pak, posete predsednice bile nekoordinirane s vladom.

Takođe, Plenković je taj koji zastupa meinstrim evropsku politiku, dok se Grabar-Kitarović povezuje s državama srednje Evrope u kojoj su na vlasti uglavnom konzervativnije stranke.

Jutarnji podseća i da Plenković nije imao pojma o putovanju Grabar-Kitarović za Novu godinu otputovala u SAD, gde se sastala s nizom američkih političara. Celo to putovanje je, inače, bilo obavijeno velom tajne pa nije bilo jasno ni da li je ona tamo privatno ili službeno.

Tačka sukoba dvoje najviših zvaničnika je i čelnik HNS-a Davor Šuker, koji je bio jednom nogom izvan stranke, što je predsednica navodno odobrava, a nakon jednog susreta sa premijerom, Plenković mu je vratio legitimitet, izjavom da mu je Šuker “načelno prihvatljiv”. To se, međutim, Grabar-Kitarović nikako nije dopalo.

Nemenovani izvori HDZ-a kažu da je Plenković protiv inicijative, koju je pokreula predsednica, a koja je i ekonomska i politička jer osim privredne saradnje država od Jadranskog mora, preko Baltika do Crnog mora, postoji i ta politička dimenzija “štita prema Rusiji”, odnosno načina kako zaobići ruski plin, što ne odgovara Nemačkoj, a snažno je podržava SAD.

Jutarnji navodi da je tačka sporena i ministar nauke Pavo Barišić, kojeg je Plenković žestoko branio iako je on bio opterećen plagijatorskom aferom, ali i praktičnim zaustavljanjem obrazovne reforme.

Grabar Kitarović i Plenković se ne slažu ni oko izmena Zakona o izvršiteljima čije izmene je inicirala predsednika, pa je s tim u vezi premijeru uputila otvoreno pismo u kojem je izrazila zabrinutost što nije napravljena “sveobuhvatna i temeljita analiza tog, kako je navela, sistemskog problema. Ona je apelovala tada da se tom problemu priđe bez odlaganja.

Nesporazum između Grabar Kitarović i Plenkovića unela je odluka premijera i čelnika najuticajnije vladajuće HDZ a raskine koaliciju sa Mostom, nakon čega je tražio novu parlamentarnu većinu. Predsednica je odlučila da sazove konsultacije sa svim strankama, a Plenkoviću je poručila da neće dozvoliti odugovlačenje, što je on doživeo kao njeno mešanje u stvari koje je ne bi trebalo da zanimaju.

Najzad, tačka razdora u odnosima predsednice i premijera i tajna depeša koju je sastavila ambasada SAD u Vašingtonu o tome sa kim se sve sastajala Grabar Kitarović tokom njenog tajnog boravka u SAD. Premijer zbog toga nije bio srećan i odmah je najavio istragu o curenju depeše, ali ta istraga do danas nije zaključena, podseća Jutarnji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar