Bošković: Hibridni agresori deluju i iz Crne Gore

PODGORICA – Crna Gora je od obnove nezavisnosti bila pod uticajem raznih hibridnih aktivnosti, koje su naročito bile intenzivne neposredno pre i za vreme najvažnijih političkih procesa u zemlji, poput parlamentarnih izbora u oktobru 2016. i pristupanja Crne Gore NATO savezu u junu 2017. godine, izjavio je ministar odbrane Predrag Bošković.

Sve ove aktivnosti, kako je naveo, dominantno su bile koncentrisane na politički, informacioni i sajber domen.

„S obzirom na to da je tekuća godina izborna, već smo svedoci porasta malicioznih aktivnosti, u prvom redu dezinformacionih kampanja o raznim bitnim političkim, ekonomskim i društvenim temama, kojima se nastoje diskreditovati najviši politički zvaničnici i izazvati nemir i nesigurnost u javnosti, kao i sajber napadi na informacione sisteme državne administracije i sredstva javnog informisanja“, rekao je Bošković u intervjuu podgoričkim Dnevnim novinama.

On ističe da u prilog takvom razvoju događaja govori i orkestrirana kampanja pokrenuta od određenog broja medija u zemlji, regionu i šire, u kojima se tendenciozno izveštava o nedavno usvojenom Zakonu o slobodi veroispovesti i uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, koja ima za cilj destabilizaciju političke i bezbednosne situacije u zemlji.

“Ono što Crnu Goru čini specifičnom i osetljivom na ovakve udare u odnosu na neke druge države jeste što mi imamo pojedine hibridne agresore u okruženju i unutar naše države, oličene u političkim partijama, nevladinim organizacijama, verskim zajednicama i pojedincima koji dobrovoljno ili pod pritiskom izigravaju ulogu trojanskog konja u društvenom i političkom životu Crne Gore“, naglašava Bošković.

Govoreći o Zakonu o slobodi veroispovesti, Bošković je rekao da Crna Gora kao demokratska država ima ustavnu, međunarodno-pravnu i istorijsku odgovornost da sva pitanja u vezi sa slobodom veroispovesti uredi modernim zakonom, po najvišim međunarodnim standardima.

„Usvajanje novog zakona, koji će urediti korpus verskih prava i sloboda, a posebno položaj verskih zajednica i njihovih odnosa sa državom, u skladu sa ustavnim odredbama i pravnom tekovinom EU, bilo je neophodno. Njime je zamenjen zakon iz 1977. godine, koji više ne odgovara ni vremenu, a ni prilikama“, rekao je.

Novim Zakonom se, tvrdi, pre svega utvrđuju važna pitanja kulturnog identiteta građanske Crne Gore: dokle dosežu prava i obaveze verskih zajednica, reguliše se procedura registracije, odnosno evidencije verskih zajednica i na jasan i transparentan način rešava pitanje državne imovine, što je u interesu svih građana Crne Gore.

„Na izborima smo dobili podršku i mandat građana da ovo pitanje, zajedno sa ostalim, rešimo u duhu očuvanja Ustavom zagarantovane građanske Crne Gore. Ovo jeste jako bitan trenutak za Crnu Goru i ona je izložena zastrašujućim napadima koji negiraju i njeno postojanje“, rekao je Bošković.

(Tanjug)

Napišite komentar