Predsednik Crne Gore Milo Djukanović izjavio je da ne iznenadjuje to što Rusija negira „umešanost svojih ljudi u atentat na njega“ i da nema dileme da su ruski državljani, sa legitimacijama odredjenih bezbednosnih službi bili upleteni u pokušaj terorizma“.
Djukanović je na pitanje da li veruje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, s obirom da Rusija ne odobrava činjenicu da je Crna Gora u NATO-u i da su dva ruska državljanina osumnjičena u pokušaj atentata na njega, naveo da Rusija ima svoje interese i da ih pokušava realizovati „utoliko agresivnije ukoliko prepozna više slabosti u evropskoj politici“.
On je u intervju za italijansku radio-televiziju RAI kazao da je važno da Evropa sačuva viziju potpunog ujedinjenja i integracije Balkana.
„Da na taj način pomogne Balkanu da usvoji evropske vrednosti i zatvori vrata za upliv nekih trećih politika koje su suprodstavljene evropskom sistemu vrednosti. Ja tako vidim i to što se dogadjalo u Crnoj Gori i što se dogadja na nekim od drugih evropskih meridijana u ovom vremenu“, kazao je Djukanović.
Kako je dodao, „valjda nikoga ne iznenadjuje što Rusija negira umešanost svojih ljudi“ u pokušaj atentata na njega.
„Videli smo da se danas ta priča ponavalja u slučaju ‘Skripalj’ u Velikoj Britaniji, a naspram toga i u Crnoj Gori i Britaniji stoje argumenti veliki kao grad. Nema nikakve dileme da su ruski državljani bili upleteni u to što se dogadjalo u Crnoj Gori i da su to ljudi sa legitimacijama odredjenih državnih službi. Time sam vam dao i odgovor koliko možemo verovati suprotnim argumentima koji se čuju na ovu temu“, rekao je Djukanović.
Na pitanje kako je reagovao na izjavu američkog predsjednika Donalda Trampa da su Crnogorci ratoborni i da mogu izazvati Treći svetski rat, Djukanović je kazao da je Crna Gora smatrala da ne treba odgovarati na taj deo intervju „zato što su veoma svesni i zahvalni na kontinuiranoj američkoj pomoći u vremenu kada je trebalo čuvati stabilnost, multuetnički sklad u Crnoj Gori i odupreti se Miloševićevoj agresiji“.
Crnogorski predsednik je dodao da češće nego u prethodnih 20 godina, sa odredjenih adresa u regiona mogu čuti poruke „koje su vrlo nalik onima iz 90-ih godina, kako nije rešenje u ovakvoj kompoziciji regiona, nego prekompoziciji i stvaranju velikih država“.
„Mislim da je to krajnje retrogradna ideja, da je nažalost pokazala već dovoljno svoje slabosti, da ih svi imamo u pamćenju i da nećemo dozvoliti da Zapadni Balkan opet zaluta istim putem“, naveo je Djukanović.
Komentarišući situaciju na Kosovu, crnogorski predsednik je kazao da je stanje u regionu opterećeno tim i sa još dva problema koja su „preneta iz vremena krize bivše Jugoslavije“.
„Pored stanja u odnosu Beograd-Priština, tu je i problem Bosne i Hercegovine i Makedonije. Naš interes je da sva ta pitanja, po mogućnosti, što pre budu zatvorena kvalitetnim i što duže održivim (rešenjima). Mi snažno podstičemo lidere u Beogradu i Prištini da istraju u pregovorima pod pokroviteljstvom (predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost) Federike Mogerini i dodjemo do rešenja koje će značiti zatvaranje teškog istorijskog problem u odnosima Srbije i Kosova“, rekao je Djukanović.
On je upozorio da je u traganju za tim rešenjem važno poznavati specifične probleme regiona Zapadnog Balkana.
„Ne treba ići ka rešenjima koja mogu ugroziti uvek rovitu balkansku stabilnost“, ocenio je Djukanović.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com