Fejzić: I IZ ima primedbe na Zakon, ali se on može menjati

PODGORICA – Islamska zajednica ima prigovore na Zakon o slobodi veroispovijesti, kaže res, Rifat Fejzić, ali su, kaže, svesni i da se on može menjati i unapređivati.

„Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica nije perfektan, kao uostalom nijedan zakon, jer nije to Kuran ili Biblija, ne govorimo o Svetom pismu, nego o zakonu koji su pisali ljudi, a sve što su ljudi pisali podložno je i kritici i izmenama, tako da je dogovor moguć ako sve strane u taj dijalog ulaze sa željom da se dogovore“, kazao je Fejzić za podgoričku Pobjedu.

I u Islamskoj zajednici, ističe, imaju prigovora na Zakon i da smatraju da bi on mogao da ima boljih rešenja, ali su svesni i da se on može menjati i unapređivati.

“Verujem da ništa u životu ne postoji zašto ljudi ne mogu naći zajedničku tačku, pa ni u vezi ovog zakona. Pre svega, pozivam na uzdržanost, mimo rešavanje svih pitanja. Dijalog, pre svega”, naveo je Fejzić.

Prema njegovima rečima, ovaj zakon obuhvatio sve različitosti koje postoje u Crnoj Gori, pa i za neverujuće, i tako ga treba i posmatrati.

Uveren je da će Islamska zajednica, na osnovu Temeljnog ugovora koji je potpisala sa vladom, naći rešenje za, što se tiče ove zajednice, sporne odredbe, bez obzira na to što je Zakon iznad ovog ugovora.

“Crna Gora je, pre svega, sekularna, građanska država i kada bismo pisali zakon za jednu versku zajednicu, svi bi se našli u problemu”, upozorio je Fejzić.

Komentarišući za SPC sporne odredbe Zakona koje se odnose na imovinu, reis potvrđuje da su se u razgovorima tokom izrade zakona svi uglavnom i fokusirali na imovinska pitanja, ali ne vidi, kaže, ništa sporno da imovina, pogotovo koja predstavlja kulturnu baštinu, bude u vlasništvu države.

“U svakoj zemlji ono što je kulturna baština, što su spomenici kulture, a to mogu da budu i verski objekti, uglavnom su vlasništvo države. To nije sporno. I zato je meni logičnije da se fokusiramo na rešenja vezana za primjenu zakona“, naveo je.

Logičnije je, smatra da se rešepitanja službe u tim verskim objektima, da to neko ne dovodi u pitanje.

„Meni je bitnije da imam te garancije, da nemamo smetnji da koristimo džamije. Na kraju, država preuzimanjem vlasništva preuzima i odgovornost, kao što su održavanje tih objekata i briga o njima”, smatra Fejzić.

Upozorava da bi se, ako bi sve verske zajednice otvorile pitanje vlasništva na način kako je to učinila SPC, moglo doći u situaciju da se još neke države pojave kao neko ko smatra da polaže pravo na pojedine verske objekte.

Naveo je i da Islamska zajednica niti želi niti može da arbitrira i nudi rešenja unutar pravoslavnog korpusa u Crnj Gori, ali da, kada se radi o državnom pitanju, a ovaj Zakon, kako kaže, to jeste, jer tiče se i njih, onda su spremni da izađu sa jasnim stavom.

“Ovo je građanska država i to je ustavna kategorija. Pogađa nas kada nas neki prozivaju da mi nemamo prava glasa, da naši predstavnci u parlamentu ne treba da glasaju, kao da ne živimo u ovoj državi. Svako pozivanje manje brojnih naroda da ne bi trebalo da učestvuju u donošenju nekih odluka od interesa za državu, bilo u pralamentu ili vladi, je antiustavno”, rekao je Fejzić i dodao da Islamska zajednica ne želi da stvara problem državi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.