TIRANA – Trgovinska saradnja Srbije i Albanije je u usponu, saglasili su se danas u Tirani predsednik Privredne komore Tirane Nikolin Jaka i savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđevć.
Jaka je istakao da su brojevi koji ilustruju ekonomsku saradnju Srbije i Albanije optimistični, što znači da su stvari počele da se kreću i da postoji “ekonomska komunikacija”, jer biznismeni žele investicija, uz strateške ciljeve, poput Telekoma Srbije koji je izrazio interesovanja za kupovinu Telekoma Albanije.
“Važno je za Albance da preuzmu signale stabilizacije iz regiona”, rekao je Jaka na konferenciji „Srbi i Albanci-kuda dalje?“, koju organizuje novinska agencija Tanjug u saradnji sa albanskom agencijom ATA.
On je dodao i da “lideri šest zemalja Zapadnog Balkana” tvrde da su integrisani u tu grupu, a nastavljaju da rade na ličnoj integraciji u Uniju, dok se manje bave međusobnom.
Ukazao je da je saradnja u preduzetništvu stvarna integracija društava u kojima živimo i celog regiona.
“I zato je naša obaveza da izradimo strategije o tome kako ostvariti komunikaciju i poboljšati odnose među kompanijama”, rekao je Jaka i ukazao da se treba fokusirati na izgradnju koridora “Tirana – Priština – Beograd”, kao i na uvećanje investicija. Ekonomska integracija regiona doprineće očuvanju naše proizvodnje i region će zaista biti konkurentan, podvukao je Jaka.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđevć takođe je istakao da je trgovinska saradnja dve zemlje u usponu, ako i da je prošle godine porasla robna razmena između Srbije i Albanije.
On je primetio da privreda često ide ispred politike, jer od privrede zavisi život, koji ne može da čeka, ali da privreda trpi posledice loših političkih odluka.
Prekretnica u odnosima dve zemlje, koja je i doprinela većoj saradnji, kaže, bila je poseta premijera Albanije Edija Rame 2014. godine, koja, opet, nije došla samo od sebe, već je bila pozitivno uslovljena Berlinskim procesom na Zapadnom Balkanu, koji je, kaže, doneo novu dinamiku u odnosima u region.
Izneo je podatak od prošle godine koji pokazuje da šest ekonomija Zapadnog Balkana prave otprilike 88 milijardi dolara BDP-a, što je nivo Slovačke, koja ima za trećinu manje stanovnika od našeg regiona.
“Zašto je to tako… Bilo je reči o suočavanju sa prošlošću, a i istraživanje je pokazalo koliko je nepoverenje Srba i Albanaca… Odnosi Srbije i Albanije su uslovljeni odnosima Beograda i Prištine”, rekao je Đurđević.
Zato su, podvukao je, komore, iskoračile u predstavljaju poslovnih interesa, tako što su tražile i uspostavile saradnju šest komora regiona, na ravnopravnoj osnovi.
“Iz tog poverenja, koje je izašlo iz Berlinskog procesa i iz procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji je sad u fazi kliničkog mrtvaca, nastao je Komorski investiocioni forum Zapadnog Balkana”, rekao je Đurđević.
Taj forum podrazumeva jedinstvenu komoru regiona, jednu adresu na kojoj sve kompanije mogu da traže zastupanje, da od predsednika komora, predstavnika vlada traže uslove za bolje poslovanje…
“Svesni smo barijera među našim državama, one su uslovljenje političkom dinamikom i malim tržištima, ali da bismo bili konkurenti moramo da prepoznamo zajednički interes”, rekao je Đurđević.
Dodao je da nije potencijal za saradnju samo u trgovini, već i u investicijama, saradnji u istraživanju, a potrebna je saradnja ministarstava, cirkulacija ljudi, priznavanje diploma, sertifikata…
Izneo je i podatak da se u zemljama Zapadnog Balkana 20 državnih službenika bavi regionalnom ekonomskom integracijom.
Istakao je i da ideju zajedničkog tržišta vidi kao “Evropsku uniju Zapadnog Balkana” i kao korak ka članstvu u EU.
„Kao prepoznate zajedničke interese kako da budu konkurentni kompanijama koje dolaze“, podvukao je.
Da bi se to desilo, mora se omogućiti da biznis može da investira u celom Balkanum, da ima predvidivost i pravnu sigurnost, a da bi se, opet, to desilo mora da postoji poverenje.
“Ko ima najveći uticaj, ko je izabran na izborima, ko je dobio poverenje građana, taj ima i najveću odgovornost”, rekao je Đurićević na pitanje ko treba da gradi to poverenje.
Jaka je ponovio da treba još više da sarađujemo međusobno, da bismo, kaže, stvorili to što predstavlja region, “a da posle toga budemo integrisani na pravi način”.
“Da radimo zajedno, a ne da se delimo. Ekonomija treba da spoji sve napore i da nas usmeri na pravu stazu”, rekao je Jaka.
Đurđević je naveo da ekonomiji treba holistički pristup.
“Treba da imate poverenje u onog sa kim radite”, rekao je Đurđević i dodao da novac znači i ljubav, a gde ima ljubavi ima i poverenja.
“Bivša Jugoslavija nije propala u krvi i konfliktu zbog ekonomije i privrede”, dodao je Đurđević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com