Klingendejl i CEP: Bez vladavine prava nemoguće bolje ekonomsko stanje
Zemlje Zapadnog Balkan treba da iskoriste sredstva iz Ekonomskog i investicionog plana da ispune kriterijume za ulazak u EU – da unaprede vladavinu prava, javnu upravu, demokratske institucije i pravosudje, privredne reforme, složili su se učesnici panela u organizaciji holandskog instituta Klingendejl i beogradskog Centra za evropske politike (CEP).
Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan EU je namenila do devet milijardi evra za dugoročni ekonomski oporavak i regionalne ekonomske integracije.
Tu sumu EU, odnosno Evropski parlament, treba da odobri u okviru narednog EU budžeta za period 2021-2027.
Planom su utvrdjene ključne oblasti za projekte i investicije na Zapadnom Balkanu – stvaranje održivih transportnih i energetskih mreža, ekološka i digitalna obnova, jačanje konkurentske sposobnosti privatnog sektora, podrška zdravstvu, obrazovnom sistemu i socijalnoj zaštiti.
Alan Džons iz Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske komisije (DG NEAR) rekao je 13. oktobra na panelu da je EU donela taj plan jer je prepoznala potrebu za podrškom i ubrzanjem „ekonomske konvergencije“ EU i zemalja Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, EU želi da poveća konkurentnost, podrži zelenu i digitalnu ekonomiju, oslobodi ekonomski potencijal regiona, poveća obim ekonomske saradnje medju zemljama regiona i podstakne reforme.
„Medjutim, vladavina prava je neophodan uslov, i ako dodje do nazadovanja, stagnacije ili nedovoljnog napretka, moraćemo da pronadjemo način za rešavanje tog problema“, rekao je Džons.
On je rekao da je region postigao veliki napredak kada je u pitanju post-konfliktna tranzicija ali da treba da se radi i na političkim i na ekonomskim kriterijumima.
„Zapadni Balkan je još uvek daleko od toga da može da izdrži pritisak tržišne ekonomije EU“, rekao je Džons.
Programska direktorka CEP Milena Lazarević kazala je da će garantni fond, kojim će biti obezbedjen Ekonomski i investicioni plan, imati dodatnu vrednost, posebno imajući u vidu da je ekonomska pomoć u poslednje vreme često dolazila iz delova sveta koji „nisu najdemokratskiji“, sa često prikrivenim uslovima.
Simonida Kacarska iz makedonskog Evropskog političkog instituta (EPI) rekla je da se Planom EU pokazuje „ljudsko lice“ procesa pristupanja i da ima za cilj da blagodeti pristupanja EU budu opipljivije ljudima.
„Želja EU je da radi na izgradnji budućih država članica EU, i to pokazuje ovim planom“, rekla je ona.
Djerdji Vurmo iz albanskog Instituta za demokratiju i medijaciju (IDM) rekao je da su za Plan „urgirale mnoge organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane, imajući u vidu sve veće pritiske koje dolaze zbog prisustva drugih aktera i država u regionu, poput Kine i Rusije“.
Vouter Zvers iz Klingendejla je upozorio da neki scenariji predvidjaju da će Zapadnom Balkanu biti potrebno „200 godina da se približi EU u ekonomskom smislu“ i zapitao se da li će Plan EU za region biti dovoljan.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.