U trendu

Kriza ne prolazi, danas protesti u više makedonskih gradova

Za danas su u više makedonskih gradova najavljeni protesti u organizaciji udruženja „Za zajedničku Makedoniju“.

Protesti će, kako prenose makedonski mediji, biti održani u Skoplju, Prilepu, Botolju, Štipu i Kičevu.

Organizatori kažu da se protesti održavaju s ciljem očuvanja jedinstvene države.

Na jučerašnjem protestu u Skoplju najavljeno je da će se građani okupljati svakog dana s namerom da onemoguće promenu Ustava.

Ovi protesti prete da Makedoniju uvedu u novu političku krizu.

U Makedoniji su, naime, 11. decembra prošle godine održani vanredni parlamentarni izbori s ciljem da zemlju izvuku iz gotovo dvoipogodišnje političke krize.

Novi protesti dolaze nakon što je juče zahtev za dobijanje mandata za sastav nove vlade predsedniku Đorđu Ivanovu predao predsednik opozicione SDSM Zoran Zaev, a nakon što je uz podršku albanskih partija DUI i Besa obezbedio 67 poslaničkih mandata u parlamentu, šest više od neophodnog broja.

Davanje mandata za sastav nove vlade Zaevu, od Ivanova su tražili evropski komesar Johanes Han i Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

U Skoplje se ovih dana očekuje dolazak šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, koja 1. marta započinje četvorodnevnu balkansku turneju tokom koje će, pored Makedonije, boraviti i u Albaniji, Crnoj Gori, BiH i Srbiji.

Inače, mandat za sastav nove vlade prvi je dobio lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, ali su pregovori te stranke sa tradicionalnim partnerom DUI propali jer je bivši premijer odbio da prihvati delove albanske platforme koja, između ostalog, predviđa promenu Ustava i da albanski jezik bude ravniopravan sa makedonskim.

Čini se da je Zaev prihvatio zahteve iz platforme, koju su Albanci još u januaru usvojili uz podršku zvanične Tirane, pa se taj dokument u Skoplju još naziva „Tiranska platforma“.

Reč je o platformi koju su usvojile tri albanske partije DUI, pokreta Besa i koalicije Alijansa za Albance, a kojom se, između ostalog, traži uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora oko imena Makedonija, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.

Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje „genocid nad albanskim narodom u Makedoniji“ u periodu 1912. do 1956. godine, prenela je makedonska televizija Telma.

Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije.

Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije „makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom“.

Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, „tako da oni odražavaju multietničnost društva i entičku jednakost“.

Takođe, Albanci traže i stvaranje „integrisanog graničnog upravljanja“ na granicama sa Kosovom i Albanijom, što se može protumačiti kao pokušaj stvaranja „velike Albanije“.

Eksperti su zahtev za dvojezičnost okarakterisali kao „nebulozan i antiustavan predlog“, kao i da je ta platforma „ozbiljan udarac na jedinstvo Makedonije, uništavanje koncepta civilnog društva i restauraciju nacionalnih pozicija što dovodi do bujanja nacionalizma“.

Pitanje „dvojezičnosti“ je okarakterisano i kao prvi korak ka federalizaciji i rasparčavanju države, kao i da Makedonija nikada ne bi mogla da bude dvonacionalna država, pošto u njoj žive i građani drugih nacionalnosti.

Napišite komentar