Šmit: Nisam nametnuo kompletnu odluku, dao sam poslednju šansu vlastima u FBiH da to sami učine

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je da nije nametnuo kompletnu odluku o izbornoj reformi i ustavnim promenama u Federaciji BiH, jer je odlučio da da poslednju šansu izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u tom bh. entitetu da to sama učini.

Šmit je za Dojče Vele rekao da su izbori u BiH za dva meseca i da je to „razuman vremenski period“ da se donesu potrebne izborne i ustavne reforme.

„S moje strane sada raste pritisak, a onda ćemo videti. Treba da imaju na umu da ja imam izvršna ovlaštenja. Nisam odustao od njih, samo ih ovaj put nisam koristio“, naveo je on.

Šmit je najavio da će se za nekoliko sedmica sastati sa predstavnicima političkih stranaka iz Federacije BiH, kada će videti da li ima napretka ka postizanju rešenja.

„Posle izbora bi se trebalo dalje razgovarati na evropskom nivou o tome kada BiH može postati članica EU. Ako ne mogu pokazati napredak, onda će to izazvati velika pitanja, i to ne samo u Briselu. Upravo zato sam i preuzeo inicijativu pred izbore. To je zadnja šansa, zadnji izlaz pre odluke“, naglasio je Visoki predstavnik u BiH.

Istakao je da će on otići sa te dužnosti „tek kada put u evropske integracije bude obezbedjen“.

Govoreći o odluci koju je juče nametnuo, Šmit je kazao da je svoju odluku doneo kako bi se sprečile izborne prevare i govor mržnje, dodavši da je njegova odluka u skladu sa zahtevima Saveta Evrope i Venecijanske komisije.
„Svi to podržavaju, ali ništa se ne menja. U parlamentu BiH je ovaj pokušaj propao. Zato sam sada doneo ovu odluku“, rekao je on.

Visoki predstavnik je ocenio da postoji dramatična situacija u Federaciji BiH, jer posle opštih izbora 2018. godine do danas, zbog nemogućnosti dogovora izmedju bošnjačkih i hrvatskih stranaka, nisu izabrani novi predsednik i potpredsednici tog bh. entiteta, kao ni nova vlada, već da su svi oni u tehničkom mandatu još od 2014. godine.

Dodao je da u Federaciji BiH nije popunjen ni zakonom propisan broj sudija u Ustavnom sudu tog bh. entiteta.

„To znači da u pravom smislu te reči postoji zastoj u provodjenju prava iz političkih taktičkih razloga“, ocenio je Šmit.

Da bi se deblokiralo funkcionisanje Federacije BiH, dodao je, uslovio je političke stranke iz tog bh. entiteta da se dogovore, upozorivši da će, ako se to ne desi, morati da koristi „bonska ovlašćenja“.

Kada je reč o daljim promenama Izbornog zakona BiH, koji se odnosi na izbor organa vlasti u Federaciji, Šmit je ocenio da je tu situacija veoma komplikovana.

Naveo je da je reč o izboru delegata u Dom naroda FBiH, koji odlučuju o tome da li su nekim zakonom povredjeni nacionalni interesi Srba ili Bošnjaka ili Hrvata.

„Tamo gde su, na primer, Hrvati ili Bošnjaci, vladaju ogromne tenzije. U Goraždu od 25.000 stanovnika živi 24 Hrvata. Ni pre rata ih nije bilo puno više. A onda imate Mostar, odnosno Hercegovačko-neretvanski kanton gde živi 120.000 Hrvata. I oni šalju tri hrvatska delegata, a Goražde jednog“, pojasnio je Šmit.

Dodao je da je Ustavni sud rekao da to ne može u potpunosti biti tako, ali da parlament nije sproveo tu odluku Ustavnog suda.

On smatra da se treba pronaći rešenje kojim se ne bi stekao utisak dalje podele BiH na različite etničke regije.

„Ja sam tu upravo da to sprečim i da održim teritorijalni integritet. I zato mi je neverovatno važno da ljudi, uključujući i onih 24 u Goraždu, znaju da su zastupljeni. Ali naravno da se negde mora napraviti ravnoteža. O tome se mora razgovarati“, kazao je Šmit.

Prema njegovim rečima, potrebno je pronaći rešenja kako bi, s jedne strane, imali proporcionalnost, a, s druge strane, da gradjani to mogu razumeti i podržati.

Visoki predstavnik je rekao da je zabrinut zbog stanja u BiH, zapaljivom retorikom koja je prisutna, navodeći da je lider SDA Bakir Izetbegović „potpuno zastranio, govoreći da se mladi ljudi mogu naoružati“.

Pitan kako komentariše kritike predsednika Hrvatske Zorana Milanovića na njegov račun, Šmit je odgovorio da ga Milanović nije kritikovao, već ga je uvredio.

„Moram reći da ne ide ta forma političke komunikacije koja ovde postoji. Čak i kada je neko predsednik jedne zemlje, od njega se očekuje pristojnost i poštovanje prema drugom“, rekao je on.

Milanović je pre par dana izjavio da je Šmit „ništarija, koja je ilegalno u BiH“.

Visoki predstavnik je za optužbe i uvrede, koje na njegov račun iznosi srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, rekao da je Dodik „poseban slučaj, jer on tu retoriku njeguje godinama“.

„I oni koji su se malo ‘potpalili’ u Sarajevu trebalo bi da imaju na umu, a ja to jako dobro znam – ako više ne bude Visokog predstavnika, onda nema ni stabilnosti u toj zemlji“, ocenio je Šmit.

Dodao je i da ne veruje da Rusija želi izazvati rat u BiH, ali da ga brine što svojim delovanjem izaziva nestabilnost u toj zemlji.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.