U Beograd stiže „najbliži Tuđmanov saradnik, musliman s velikim H“?

Hidajet Hido Biščević predložen je za novog ambasadora Hrvatske u Srbiji.

Njega zvanični Zagreb, uprkos protivljenju najuticajnije opozicione SDP, pokušava da ozvaniči samo mesec dana pre stupanja na dužnost izabranog predsednika Zorana Milanovića.

Imenovanje ambasadora je, po hrvatskom Ustavu i zakonu, pitanje o kojem zajednički odlučuju predsednik države i premijer, pa SDP pita zašto se ne sačeka stupanje na dužnost Milanovića, već aktuelna vlast, smatraju, pokušava da to pitanje okonča poslednjih dana mandata odlazeće predsednice Kolinde Grabar Kitarović.

Plenković je odgovarajući na pitanje poslanika tokom premijerskog sata u parlamentu rekao da imenovanje ambasadora u Srbiji nije političko pitanje, da je Beograd važan i da je ideja da se u hrvatsku Ambasadu u Srbiji pošalje jedan od najiskusnijih, kako je rekao, ne samo hrvatskih, već evropskih diplomata.

„Ideja je da (u Srbiju) pošaljemo jednog od najiskusnijih, ne samo hrvatskih nego i evropskih diplomata, Hidu Biščevića“, rekao je premijer i dodao da procedura o njegovom imenovanju traje već mesecima, da je Beograd bitno mesto i da je Hrvatskoj „politički bitno“ da to diplomatsko predsedništvo što pre profunkcioniše s obzirom na to da je već neko vreme upražnjeno.

A ko je Hido Biščević, kojeg Plenković smatra jednim od najboljih hrvatskih i evropskih diplomata?

On je bio prvi hrvatski ambasador u EU i bivši generalni sekretar saveta za regionalnu saradnju.

Biščević je diplomirao politikologiju u Zagrebu, bio je glavni i odgvorni urednik zagrebačkog Vijesnika, a potom i ambasador u Turskoj od 1993. do 1995. i Rusiji od 1997. do 2002.

Rođen je u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini 1951. godine.

Tokom svoje dugogodišnje novinarske karijere Biščević je imao priliku da razgovara sa gotovo svim najvažnijim akterima prošlog veka, boravio je na ratištima Bliskog istoka, ušao je u američku ambasadu u Teheranu u vreme talačke krize, dok su je držali radikalni islamistički studenti, izveštavao je sa samita nesvrstanih zemalja u Havani i Harareu, intervjuisao je trojicu od četiri osnivača PLO, a prisustvovao je i tajnom sastanku njihove Revolucionarne komande.

Zbog prilagodljivosti svim prilikama, hrvatski mediji su ga nazivali konvertitom koji se iz komuniste pretvorio u „modernog nacionalistu“, iz novinara u diplomatu, iz Muslimana u Hrvata, iz siromaška ”velegradskog podzemlja” u gospodina s kućom u severnom delu Zagreba…

Ostaće upamćeno kada je na pitanje prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana: „Hido, jeste i vi Hrvat ili Musliman?“, odgovorio: „Predsedniče, ja sam musliman s velikim H”.

Poznata je i njegova tvrdnja da ga je Franjo Tuđman tri meseca pred smrt pitao: Hido, kome da ostavim Hrvatsku.

Bio je najbliži Tuđmanov saradnik. Devedesetih je izabran za glavnog urednika Vijesnika i sa te pozicije pisao je tekstove o Tuđmanu, među kojima i onaj o susretu prvog hrvatskog predsednika sa MIloševićem u tikveškom dvorcu, u osvit rata, 15. aprila 1991.

Sa mesta glavnog urednika Vijesnika, otišao je u Ministarstvo spoljnih poslova, odakle ga je ubrzo Tuđman poslao za ambasadora u Tursku.

Po povratku iz Ankare, imenovan je za ambasadora u Rusiji u vreme Jeljcina, a upravo je on organizovao prvi susret tadašnjeg ruskog predsednika i Tuđmana.

Bio je i blizak sa bivšim hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, i jedan od retkih koji je pohvalno govorio o njemu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.