U toku je specijalni atak na Srbe u regionu — vreme da se podvuče crta

Najava izlaska srpskih predstavnika iz institucija vlasti u Prištini, Zagrebu, Sarajevu iznuđeni su potezi koji, uz činjenicu da ih u Podgorici u vlasti i nema, jasno oslikavaju težinu njihovog položaja. Zato je neophodno delovanje države Srbije, koja pitanje odnosa prema zagraničnom srpstvu mora da postavi kao centralni stub svoje politike.
Poslednjih dana mogućnost napuštanja institucija vlasti najavilo je više lidera Srba u državama regiona. Lider Samostalne demokratske stranke Srba (SDSS) u Hrvatskoj Milorad Pupovac učinio je to posle najnovijeg performansa protiv Srba i njega lično. Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je posle nove ucene Bošnjaka oko izbora predsedavajućeg Saveta ministara iz srpskih redova izjavio da nije nepoznato da preispituje svoj boravak u Predsedništvu, a opcija je povratak u Banjaluku. Srpska lista je zatražila podršku Beograda za izlazak iz svih institucija na Kosovu i Metohiji. Srbi u Podgorici čak uopšte i ne učestvuju u vlasti.

Komentarišući najnoviju situaciju, istoričar Čedomir Antić, koji je već niz godina autor godišnje publikacije o pravima Srba u regionu, za Sputnjik kaže da Srbija ne treba ništa da izmišlja, već da uzme za primer Tursku, Bugarsku, Mađarsku, pa i Hrvatsku, koje imaju ozbiljan odnos prema zagraničnim delovima svoga naroda.

On ukazuje da se problem ne rešava tako što će neko od zvaničnika Srbije dodeliti negde nekoliko miliona.

„Mi smo već decenijama, a posebno poslednjih 30 godina obnove demokratije u istočnoj Evropi suočeni sa procesom nastanka novih nacija. Reč je o bošnjačkoj naciji, crnogorskoj naciji, kosovsko-albanskoj naciji, makedonskoj naciji, a u izvesnoj meri i o hrvatskoj naciji, pošto je trebalo vremena i mnogo investiranja u mržnju i verski i nacionalni radikalizam, da bi hrvatski narod postao ono što je danas“, kaže Antić. On smatra da je to posledica složenih procesa neshvatanja jugoslovenske države, ali i Evropske unije od strane srpskih elita. Zato danas može da se uradi ono što je dozvoljeno, a to je da, konačno, pitanje odnosa prema zagraničnom srpstvu postane centralni stub politike naše države, ukazuje sagovornik Sputnjika.

Po njegovom mišljenju, ne može se očekivati da se ova situacija sredi dok se unutrašnje suprotnosti koje postoje u tim nastajućim nacijama ne reše.

Po njegovom mišljenju, sva ova situacija je i potekla iz Hrvatske, koja je vrlo ozbiljan projekat velikih sila i koja to ne bi radila da to nije jedini ventil u uslovima u kojima sve drugo nije uspelo. To što je ona praktično jedina država u svetu koja, kako kaže, ima Kju kluks klan, sada je, smatra on, problem Evrope, a ne naš.

On podseća da Srbi u Crnoj Gori nikada nisu predstavljali pretnju njenoj državnosti.

„Sve je to konstrukcija Mila Đukanovića i njegovih šovinista koji su se oslanjali na srpstvo dok im je to odgovaralo, a kada je prestalo to da im odgovara, iskoristili su činjenicu da mi nismo imali ozbiljnu politiku prema Crnoj Gori“, navodi ovaj istoričar.

Kada je reč o Bošnjacima, on kaže da moraju da se opredele kakvu državu hoće, ali da u svakom slučaju ne mogu da nameću Srbima ono što su oni odbijali po cenu rata. A ako Albanci sa Kosova hoće kompromis, onda moraju nešto da daju. Kako ističe, ne mogu svoje unutrašnje probleme i neuspehe u proteklih 200 godina da naplate Srbiji.

„Srbija mora da se spremi na dugu borbu protiv mladih, zakasnelih, nezrelih nacionalizama, a da sami ne postanemo nezreli i neuspešni. To je jako teško, ali to zahteva demokratske, moderne ustanove. Pitanje odnosa prema Srbima u srpskim zemljama koje su ostale izvan granica otadžbine mora da bude centralno pitanje. Zna se da je Republika Srpska naš vrhunski interes, a moramo da definišemo koji su nam interesi na Kosovu i Metohiji“, ukazuje profesor na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Na pitanje kakav je domet eventualnih poteza koje najavljuju Pupovac, Dodik, Srpska lista, Antić kaže da je reč o iznuđenim potezima.

On dodaje da Dodik, kao i Srbi, znaju da od njihove mudrosti zavisi ne samo opstanak Republike Srpske, već i BiH, zato što su Bošnjaci pogrešno mislili da će im njihovi verski mentori i geopolitički saveznici pomoći da urade ono što su Hrvati u Hrvatskoj.

„Ako Dodika dovedu u situaciju da može da opravda izlazak iz Predsedništva, tu će štetu imati pre svega Bošnjaci, koji u svojoj megalomaniji misle da mogu da obesprave više od polovine građana BiH“, smatra sagovornik Sputnjika.

Mišljenja je da bi i Pupovčevo napuštanje vladajuće koalicije u Hrvatskoj takođe bio iznuđen potez. U Hrvatskoj zvanično ima 185.000 Srba, ali ih u stvari ima oko 40.000, ukazuje Antić, objašnjavajući da su to oni koji smeju zvanično da kažu da su Srbi, da pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

„To je ostatak ostataka srpskog naroda koji je nekada činio četvrtinu, pa i trećinu naroda u Hrvatskoj i imao ravnopravan status sa Hrvatima. U takvim uslovima, u kojima narod na pijaci gađa Pupovca, pali njegovu lutku u šumadijskoj nošnji, on samo ako je u vlasti može da ostvari ona prava na koja se Hrvatska dobrovoljno, bez prisile, obavezala“, ukazuje Antić.

On zato napominje da je Srbima u regionu neophodna institucionalizovana podrška države Srbije, koja mora da ima jasnu politiku i ozbiljniji odnos po tom pitanju, koji ne može da bude ni lični, ni partijski.

„Srbija tu treba da deluje. Ne možemo mi stalno da se povlačimo. Ne možemo mi stalno nekome da se izvinjavamo. Dosta je bilo toga“, nedvosmislen je sagovornik Sputnjika.

(Sputnjik)

Napišite komentar