Danas je Svetski dan dečje knjige

Biblioteke u Srbiji organizuju danas brojne programe povodom Medjunarodnog dana knjige za decu, koji je uveden pre više od pola veka u nameri da se kod najmladjih čitalaca probudi i produbi ljubav prema pisanoj reči, ali i da se skrene pažnja na njihove čitalačke potrebe.

Dan dečje knjige ustanovljen je 1967. godine na dan kada je 1805. godine rodjen Hans Kristijan Andersen, danski književnik iz čijeg se pera rodilo više od 150 bajki, medju kojima su „Mala Sirena“, „Ružno Pače“, „Palčica“ i „Snežna kraljica“, bez kojih odrastanje generacija ne bi bilo moguće zamisliti, a koje su i danas nadahnuće za mnoge reditelje, kao i filmske kompanije poput Diznija.

Biblioteke širom Srbije danas će organizovati različite programe, radionice i promocije knjiga za decu, a prigodu će iskoristiti i da privuku pažnju javnosti na to koliko je važno deci u najranijem uzrastu otkriti vrednost knjige i magije čitanja.

U Srbiji je u cilju promovisanja čitanja kod najmladjih 1997. godine uvedena nagrada „Dositejevo pero“ na osnovu konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta da u ime vršnjaka izraze sud o onome što je za njih napisano.

Nagrada o kojoj odlučuje najveći i najiskreniji žiri, sastavljen od više od stotinu beogradskih osnovaca, u oktobru je medju 47 naslova prispelih na konkurs Dečje kritike, dodeljena Silviji Otašević i Slobodanu Stanišiću, za knjige „Olimpijski san“ i „Hajduk Veljko, junak vredan cele vojske“.

Tokom dve decenije, dobitnici nagrade „Dositejevo pero“ bili su i Ljubivoje Ršumović, Gradimir Stojković, Uroš Petrović, Igor Kolarov, Jasminka Petrović…

Centralna manifestacija u Beogradu, koja se godinama organizovana u Dečjem odeljenju „Čika Jova Zmaj“ u Hilandarskoj ulici, na kojoj su izmedju ostalog deci dodeljivane nagrade za radove prispele na tematski konkurs, danas će izostati, jer je odeljenje iseljeno iz spomen kuće Laze Lazarevića, zbog lošeg stanja objekta, ali i procesa restitucije.

Beogradsko Dečje odeljenje koje širom grada ima svoje ogranke, osnovano je 1931. godine. Najstarija knjiga za decu, u fondu od više od 60.000 naslova, je iz 1878. je godine „Dani odmora. Darak dobroj deci od čika Steve“ Stevana Popovića, u izdanju Srpske knjižare Braće M. Popović. Najstarije strano izdanje je iz 1921. „Tartaren Taraskonac“ Alfonsa Dodea.

Vlada Švedske u cilju promocije dečje književnosti dodeljuje medjunarodnu nagradu „Astrid Lindgren“ u čast autorke „Pipi Duga Čarapa“, vrednu pola miliona evra. U čast dečje književnoti Danci su uveli nagradu „Hans Kristijan Andersen“ od 80.000 evra, koja se dodeljuje svake druge godine književnicima čije stvaralaštvo ima sličnosti sa delima čuvenog danskog pisca. Nagrada se naziva i dečjom Nobelovom nagradom.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.