Glas Amerike osam decenija neprekidno i na srpskom jeziku

Radio Glas Amerike (Voice of America) je u nedelju podsetio da je 26. marta 1943. godine počeo da emituje Jugoslovenski servis u kojem je srpsko-hrvatski bio primarni jezik.

Zbog tog kontinuiteta, „srpski je jedan od svega nekoliko svetskih jezika na kojima je program neprekidno emitovan tokom 80 godina“, piše Glas Amerike.

„Vesti mogu da budu dobre po nas. Mogu biti loše. Ali, ćemo vam reći istinu“, poručio je voditelj Vilijam Harlan Hejl 1. februara 1942. tokom prve emisija na nemačkom jeziku, emitovane u Evropi, na radio talasima Glasa Amerike.

Nešto više od godinu dana kasnije, 26. marta 1943. počinje i program Jugoslovenskog servisa Glasa Amerike.

Taj prvi američki državni radio na kratkim talasima – finansiran iz državnog budžeta – imao je zadatak da odgovori na nacističku propagandu u svetu.

Posle Drugog svetskog rata, program čija je funkcija definisana kao objašnjavanje i promovisanje američke politike, društvenih vrednosti i kulture, dobija novu urgentnost sa eskalacijom Hladnog rata.

Glas Amerike 1960. donosi svoju Povelju koja definište ključne principe rada tog medija koja će važiti za sve jezičke redakcije: da bude pouzdan, tačan, objektivan i sveobuhvatan izvor vesti.

Tu spada i da predstavlja celu Ameriku, a ne samo delove njenog društva, i da jasno predstavlja američku politiku, ali i diskusije i različita mišljenja o njoj.

U vreme raspada Jugoslavije, 1993. gdine, redakcija je podeljena na Srpski, Hrvatski i Slovenački servis, da bi nekoliko godina kasnije bili formirani i Bosanski i Makedonski servis.

Slovenačka i Hrvatska redakcija su zatvorene kada su se te zemlje u kojima se emitovao njihov program približile ulasku u Evropsku uniju i NATO.
Srpski servis, koji paralelno priprema i program za Crnu Goru, nastavio je emitovanje u Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu i u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.

U jeku masovnih protesta protiv režima Slobodana Miloševića, u decembru 1996, Srpski servis bio je prvi jezički servis Glasa Amerike koji je počeo redovne dnevne televizijske emisije.

NATO bombardovanje 1999. – najniža tačka u odnosima SAD i Srbije – bio je i najteži period za novinare srpske redakcije.

Oni su tada, kako je navedeno, prenosili informacije sa američke strane konflikta i intervjuisali zvaničnike i analitičare o intervenciji koja je sa američkog stanovišta bila neophodna da bi se zaštitilo albansko stanovništvo na Kosovu od progona i ubistava, dok je srpska strana do danas opisuje kao agresiju i napad na suverenu evropsku zemlju – navodi Glas Amerike.

Veran Matić, direktor Fonda B92 i nekadašnji direktor Radija i Televizije B92, kaže da su prve asocijacije na Glas Amerike izuzetna solidarnost i saradnja tokom devedesetih, u teškim vremenima za Radio B92.

Matić kaže da je i danas, kao i devedesetih, u zemljama u kojima se nije razvila demokratija, potrebno snažnije prisustvo globalnih medija poput Glasa Amerike i BBC-a.

„Mediji su jako osiromašili i sve su manje raznovrsni, i ono što veoma često možemo dobiti od Glasa Amerike je ta raznovrsnost, ono što ne postoji na našem tržištu, što nije nama dostupno u ovom regionu“, rekao je on.

Zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi, izjavila je, povodom osamdesetog rođendana programa Glasa Amerike za Srbiju i Crnu Goru, da taj servis, „nezavisnim i racionalnim izveštavanjem stanje predstavlja onakvim kakvo jeste“.

„Za mene lično, Glas Amerike je jedna od najozbiljnijih svetskih medijskih kuća godinama, gde na jednom zavidnom, nezavisnom, racionalnom izveštavanju daju realno stanje, onakvo kakvo jeste“, kazala je ona.

Predsednik Udruženja novinara Srbije, Živojin Rakočević, rekao je da 15 godina intenzivno prati Glas Amerike na srpskom jeziku i izveštavanje sa Kosova, te da je to „jedna od najuravnoteženijih i najprofesionalnijih ekipa koja je na ovom prostoru uopšte radila“.

„Glas Amerike je jedna ravnoteža u kojoj tačno znate ili najpribližnije znate istinu Kosova i Metohije i nikada, što je jako, jako važno, se ne oseća nešto što bi se moglo reći da je navijanje, da je ekstremni uticaj politike, da je propaganda“, kazao je on.

Srpska redakcija Glasa Amerike danas ima osmoro novinara koji žive i rade u Vašingtonu, i sedmoro dopisnika iz Srbije, Crne Gore i sa Kosova.

Godišnjicu su im čestitali bivši ambsadori SAD u Beogradu Majkl Kirbi i Kameron Manter, kao i aktuelni Kristofer Hil.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.