Sliฤno kao i svetski poznata Sagrada familija u Barseloni, beogradski Hram Svetog Save veฤiti je โrad u toku“, koji se nalazi u raznim fazama gradnje viลกe od stotinu godina, piลกe ฤasopis โVog“.
Ugledni meseฤnik u fokus paลพnje svojih ฤitalaca postavio je priฤu o Hramu Svetog Save u Beogradu.
Vog donosi opลกirnu reportaลพu o nastajanju najvaฤe pravoslavne bogomolje na Balkanu.
„Plan za Hram predstavljen je 1893. godine, na mestu izabranom zbog vaลพnosti u ลพivotu prvog srpskog arhiepiskopa. Roฤen kao u kraljevskoj porodici krajem 12. veka, Rastko Nemanjiฤ odrekao se krune joลก u mladosti zarad ลพivota u sluลพbi religije. Pobegao je noฤu na Svetu Goru, gde je postao monah i dobio ime Sava i posvetio svoj ลพivot razvoju srpske crkve.Njegovi napori doveli su do toga da je postao prvi srpski arhiepiskop, pa ima logike da se Hram Svetog Save, nakon ลกto su Turci, tokom srpskog ustanka 1594. godine, spalili njegove ostatke na beogradskog brdu Vraฤar, izdigne na mestu gde je njegov pepeo ostao“, piลกe Vog.
Renomirani meseฤnik piลกe da je Gradnja Hrama poฤela je 1935. godine, negde u vreme kada je gradnja Sagrada familije, koja je poฤela 50 godina ranije, usporena znaฤajno zbog ล panskog graฤanskog rata
„Na prilazu Beogradu, Hram Svetog Save izbija sa vrha vraฤarskog brda kao dragulj grada. Njegova grandiozno bela mermerna i granitna fasada natkrovljena bakarnom kupolom sadrลพi tajnu – unutraลกnjost drugog po veliฤini pravoslavnog hrama na svetu veฤinom je nedovrลกena. Sliฤno kao i svetski poznata Sagrada familija u Barseloni, beogradski Hram Svetog Save veฤiti je โrad u tokuโ, koji se nalazi u raznim fazama gradnje viลกe od stotinu godina“ piลกe ฤasopis „Vog“.
U tekstu se navodi da su politika i rat usporili gradnju Hrama baลก kao u ล paniji.
„Drugi svetski rat doneo je bombardovanje Beograda, ลกto nemaฤko ลกto savezniฤko, a radovi su posle toga decenijama zamrli. Tokom rata, unutraลกnjost su koristili Nemci, kao parking u poฤetku, a kasnije kao skladiลกte. Srbija je posle rata uลกla kao deo socijalistiฤke Jugoslavije, a rezultat toga bio je da je mesto za Hram postalo vlasniลกtvo jugoslovenskih vlasti“, navodi se u tekstu.
Posle rata, komunistiฤke vlasti nisu ลพelele da vrate plac srpskoj crkvi 40 godina. Iskorenjivali su pravoslavnu crkvu. Ipak, posle 40 godina, naลก patrijarh je dobio dozvolu da nastavi gradnju. Morao je da pita 88 puta, kaลพe za Vog Mladen, radnik u Hramu.
Posle raspada Jugoslavije 1991. godine prema tekstu u Vogu, gradnja Hrama je ponovo stala i narednih 10 godina nije nastavljena.
„Miลกljenje naลกeg patrijarha Pavla bilo je da mnogo vaลพnije pomoฤi ljudima. Imali smo mnogo izbeglica i mnogo ljudi kojima je trebalo pomoฤi. Zato je odluฤio da se ponovo stane sa gradnjom, pa su radovi nastavljeni tek 2000. godine“, kaลพe Mladen. Mladen.
U tekstu se dalje navodi da je „od 2000. godine gradnja je poฤela i bila finansirana od donacija konzorcijuma najveฤih srpskih kompanija, ali i sitnim donacijama obiฤnih ljudi“.
„Uprkos tome ลกto je spoljaลกnjost zgrade zavrลกena 2004. godine, samo jedan korak unutra otkriva koliko joลก posla ostaje da se uradi. Za proseฤno oko, centralna odaja tek je neลกto viลกe od betonske hale, sa okolnim ciglanim zidovima i stubovima.Galerija u levom delu zdanja sluลพi kao kapela, u kojoj kombinacija trenutne i stalne ikonografije ukraลกava prostor. Ipak, u dnu besprekornog mermernog stepeniลกta leลพi zadivljujuฤa podzemna kripta“, navodi se u tekstu.
Ogromna prostorija sija od kitnjastih zlatnih lustera, staklenih mozaika od Murano stakla apsolutno zapanjujuฤih freski, piลกe Vog.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com