Lokalne samouprave u Srbiji brendiranjem doprinose ekonomskom razvoju
Lokalne samouprave u Srbiji uspešnim brendiranjem i utvrdjivanjem svojih komparativnih prednosti u odnosu na druge, daju značajan doprinos ekonomskom razvoju, rečeno je danas u Beogradu na konferenciji Projekta „Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji“.
Taj projekat od novembra 2015. podržava Vlada Švajcarske sa ciljem da se gradovima i opštinama u Srbiji pomogne da razviju svoje kapacitete u procesu brendiranja, kao i Razvojna agencija Srbije, Stalna konferencija gradova i opština (SKOG) i Srpska asocijacija regionalnih razvojnih agencija.
Zamenik generalnog sekretara za usluge članstvu u SKGO Ivan Milivojević ocenio je da „brendiranje u Srbiji nije preuranjeno“ i da za tu praksu postoje značajni kapaciteti na lokalnom nivou.
„Brendiranje je set fokusiranih aktivnosti kojima se prepoznaju prednosti gradova i opština. U tom procesu, SKGO radi na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava za regionalni i lokalni ekonomski razvoj“, rekao je Milivojević.
Dodao je da je „suština da se utvrdi kako izbrendirati odredjenu lokaciju na lokalnom nivou“, a s ciljem da ona bude prepoznatljiva i da postane garant dobrog kvaliteta i usluge.
Milivojević je kazao da SKGO pruža podršku gradovima i opštinama u Srbiji da se prilagode evropskim standardima, uvodjenjem principa dobre uprave i jačanjem njihove transparentnosti i administrativne efikasnosti.
„Brojni su prioriteti za lokalne samouprave, poput smanjenja administrativnih prepreka i pojednostavljenja postupaka u njihovom poslovanju, kao i stručnog usavršavanja zaposlenih u lokalnim samoupravama u Srbiji“, naveo je on.
Šef Službe za informisanje u SKGO Vladimir Jovanović rekao je da je brendiranje skup i dugotrajan proces koji zahteva veliko angažovanje svih odeljenja u lokalnim samoupravama.
„Svaka lokalna zajednica ima nešto po čemu je specifična i samo je potrebno utvrditi šta je to i da li je reč o komparativnoj prednosti. Brend je izdvajanje odredjenog proizvoda ili usluge iz mase stvari. U suštini svakog brenda je emocija“, kazao je Jovanović.
On je ocenio da je za uspešno brendiranje neophodno identifikovati ciljne grupe odnosno konkretne ljude kojima se nosioci tog procesa obraćaju.
„Ključna stvar u procesu brendiranja je uključivanje čitave zajednice. Kada znate po čemu ste bolji od drugih, onda možete da izradite i strategiju komunikacije odnosno slogan, logo i slično“, dodao je Jovanović.
Palaemona Morner iz Opštine Nićeping u Švedskoj rekla je da je stvaranje brenda tog mesta zahtevalo svakodnevne razgovore sa ljudima kako bi se precizno definisala kategorija stanovništva koja želi da živi u Nićepingu.
„Shvatili smo da to treba da budu mladi ljudi koji će tu imati lagodan život, bez stresa. Utvrdili smo da nam je potrebno više stanovnika, ali i više firmi što je značilo da i tržište rada treba da se unapredi“, kazala je ona.
Dodala je da ,“ljudi greše kada misle da je brend mobilni telefon ili neka odeća“, jer je to, po njenim rečima, samo mali deo brenda, dok je brend „ono što se živi“.
Lars Ristadius iz Opštine Nićeping naveo je da se to mesto nalazi blizu glavnog grada Švedske i da ima odličnu povezanost za okolinom.
„Političari su 2003. shvatili da postoji potreba za većim brojem stanovnika u Nićepingu i zato smo počeli našu brend strategiju“, objasnio je on.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.