U trendu

Sprema li to Zapad novu veliku manipulaciju srpskim žrtvama?

Premijeri Srbije, Makedonije, Crne Gore i privremenih institucija Prištine na predstojećem samitu u Londonu, početkom jula, mogli bi, kako se formuliše u zapadnim krugovima, da naprave značajan korak ka utvrđivanju činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ. Šta se krije iza te, za sada, nezvanične najave?
Prema nekim informacijama koje su procurele u javnost, ideja je da 9. i 10. jula, na sastanku u okviru Berlinskog procesa, lideri stave paraf na deklaraciju o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava. U ovu komisiju nisu uključeni Bosna i Hercegovina niti Hrvatska, iako su na prostorima ovih dveju država počinjeni najmasovniji zločini tokom devedesetih.

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica pri Ministarstvu pravde Republike Srpske, nije obavešten o formiranju ovakve Komisije.

Ujedno, njegove sumnje su, da će ovakvo telo biti objektivno, velike.

„Samo ako je stvarni cilj da se postigne pravda, pravičnost i jednakost građana pred zakonom, onda je ovo potrebno. Međutim, imajući u vidu ranija iskustva, bojim se da to nije cilj, već se želi verifikacija nečega što je urađeno i u Haškom tribunalu i što sada pokušava da se uradi pred domaćim pravosudnim institucijama. A to je da se utvrdi da su Srbi jedini krivci za sva dešavanja koja su bila devedesetih na ovim prostorima. U tom slučaju, mi to ne podržavamo“, ističe naš sagovornik.

On napominje da je teško poverovati da je međunarodna zajednica spremna da se suoči sa bilo kakvim činjenicama koje odstupaju od njihove „istine“. I podseća da je ta međunarodna zajednica i sama prikrivala brojne zločine:

„Bojim se da namera stvarno nije pravda i pravičnost, niti jednakost, već falsifikat. Ne treba da se zaboravi da je na početku samog rata u BiH, u zoni zabranjenog leta, ubijeno dvanaestoro dece koje je trebalo da kontrolišu NATO snage. Već tada smo imali jednostrani pristup međunarodne zajednice i direktno stavljanje na stranu bošnjačko-hrvatske koalicije, koja je imala isključivu nameru da Srbi budu proterani sa ovih prostora“, navodi on.

On dodaje da Vlada RS nije ni konsultovana u vezi sa formiranjem ove komisije:

„Haški tribunal je napravio izlaznu strategiju da se svi predmeti koji nisu procesuirani pred Hagom prebace na domaće pravosudne organe. Bilo je i ranije pokušaja da se napravi komisija koja bi utvrđivala vansudske činjenice, ali tu je nastao problem, jer su hteli da sudske presude koje su bile zasnovane na selektivnosti budu osnov za vansudsko uvrvđivanje činjenica, što je nedopustivo“, kaže Kojić.

Dr Dušan Čelić, predsednik Srpske koordinacije porodica nestalih i kidnapovanih sa Kosova i Metohije, skeptičan je povodom osnivanja ovakve komisije, jer se ne zna ni ko je osnivač, ni šta im je cilj.

Posebno mu nije jasno zbog čega iz jedne ovakve komisije, bar u najavama, izostaje Hrvatska, jer su se, podseća on, tamo desili jedni od težih zločina nad srpskim narodom.

„Ne znam zbog čega se insistira da u tom telu budu privremene institucije Prištine, pa stoga mi se čini da osnivanje ovakvog tela, pa i sama ta inicijativa, nisu u interesu srpskog naroda, porodica nestalih Srba, a ni same Srbije. Ovde je očigledno reč o korišćenju teških nasleđa ratova devedesetih na prostoru SFRJ u političke svrhe“, uveren je naš sagovornik.

On dodaje da te svrhe nisu ništa drugo do samopromocija jednostrane odluke Kosova o odvajanju od Srbije.

„Ovo je promocija nezavisnosti samozvane države Kosovo. Dakle, ovo telo ne bi imalo funkciju pronalaženja odgovora na istinu ko je činio ratne zločine, gde su i pod kojim izgovorom nestali ljudi i ko je odgovoran za sve to. Žalosno je da takva jedna inicijativa treba da predstavalja zamenu za organe pravde kao što je bio Haški tribunal, a koji se nije proslavio kada je reč o otkrivanju ratnih zločina na prostorima SFRJ. Po mom mišljenju, ta kvazitela i te regionalne inicijative nikako ne idu u prilog ni Srbiji ni našem narodu, a posebno ne našim žrtvama i njihovim porodicama“, zaključuje on.

Nezvanično, sa kosovske strane za Sputnjik je rečeno da bi ovakva komisija pre svega umanjila efekat osnivanja Specijalnog suda za zločine OVK u Prištini i „umirila albansku reakciju“.

Naime, Albanci su mahom ogorčeni zbog tog Suda i smatraju da bi sličan trebalo da se osnuje i za Srbe i njihove zločine na Kosovu, prenosi nam izvor iz redova kosovskih Albanaca.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike