U trendu

Šta gube Beograđani kada ostanu bez jedine državne apoteke

Ukoliko se obistine najave gradskih čelnika, i zvanično se proda Apoteka „Beograd“ — glavni grad će ostati samo vlasnik komunalnih sistema. Beograđani će, bez jedine državne apoteke, biti prinuđeni da uzimaju lekove isključivo u onima kojima je jedini cilj — profit.

O prodaji Apoteke „Beograd“, njena direktorka Jasminka Bjeletić kaže za Sputnjik — da ne zna ništa. Tačnije — zvanično ne zna ništa, već samo ono što javljaju mediji.

To što se o privatizaciji Apoteke „Beograd“, koja 27. januara, na Savindan, obeležava 49 godina uspešnog rada, moglo saznati iz medija, ali i od zamenika gradonačelnika Gorana Vesića — vrlo je šturo.

„Prodaćemo u budućnosti apotekarsku ustanovu, jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebao da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem, i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost“, najavio je Vesić.

„Redovno poslujemo, radimo kao i do sada, niko me nije kontaktirao, ni u kakvom postupku privatizacije nismo, i nemam šta da vam kažem na tu temu. Znam da je to izjava zamenika gradonačelnika, i jedino znam to što sam pročitala u medijima, i ništa više od toga“, kaže Bjeletićeva.

Beograđani bez državne apoteke posle 179 godina
Ona je na čelu Apoteke „Beograd“ već šestu godinu, i kaže da je ta ustanova uspela da se, u oštroj konkurenciji, izbori za svoje mesto.

Na pitanje kakvi su bili poslovni rezultati u prošloj godini i da li bi to mogao biti razlog za privatizaciju, ona napominje da uspešno posluju.

„Nama je za poslovanje važan obračunski model koji podrazumeva sve ukupne prihode i ukupne rashode u tekućoj godini, tako da po tom modelu u 2019. godini Apoteka ’Beograd‘ ima pozitivan saldo i visoko je likvidna. Nemamo nedospelih obaveza, sve naše obaveze su u zakonskim rokovima, sva plaćanja za lokale, struja, voda i zarade zaposlenih — sve se na vreme svih ovih godina servisira“, ističe sagovornica Sputnjika.
Ona dodaje da sve ugovorne obaveze poštuju u datim rokovima, tako da dobavljači apoteku Beograd tretiraju kao prioritetnog kupca, i zato, kaže, nemaju nikakvih problema u snabdevanju:

„Zato i imamo mogućnost da korisnike naših usluga u svakom momentu adekvatno snabdevamo potrebnim količinama lekova i vrstom lekova, tako da su nas pacijenti i dalje zadržali kao svoju apoteku, kojoj ukazuju poverenje, i tako opstajemo, u odnosu na otprilike 800 privatnih apoteka na teritoriji grada Beograda“.

Šta će biti sa zaposlenima?
Apoteka „Beograd“ ima ukupno 119 apoteka na svim beogradskim opštinama, a veliki broj njih je na atraktivnim gradskim lokacijama, pa i u najstrožem centru grada.

Nameće se i pitanje šta će biti sa ukupno 891 zaposlenim, od kojih je 483 sa visokom školskom spremom — 427 su farmaceuti, a 293 su farmaceutski tehničari.

Da li će privatnik koji ih kupi imati interes da posle određenog perioda zadrži istu delatnost i zaposlene, i hoće li na šteti biti i korisnici usluga Apoteke „Beograd“?

Jer osim dobre snabdevenosti najširim spektrom lekova, kako na recept, tako i u slobodnoj prodaji, ova apoteka je poznata po najrazvijenijem sistemu magistralne izrade lekova. To su, kako podseća Bjeletić, lekovi koji se rade isključivo po individualnom receptu samo za jednog pacijenta, zbog čega ih lekari i upućuju baš na njihovu apoteku, jer znaju kakve su im mogućnosti. A to je složen posao koji nekada, pored farmaceuta sa velikim iskustvom, traži i farmaceutskog tehnologa, ali i sirovine i laboratorije za širok asortiman izrade lekova.

A da apoteka nije obična trgovina čiji je jedini cilj profit, svedoči i to što je još 1836. godine u Kragujevcu otvorena prva državna apoteka u Srbiji, koja je u Beograd definitivno preseljena 1841. godine, i vrlo brzo je postala i centralni snabdevač cele Srbije.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.