Alt: Cilj da granice nestanu

BERLIN – Pomeranje granica ne smatramo za nešto previše smisleno i nešto čemu bi trebalo težiti, jer cilj treba da bude nestajanje granica, da manjine, gde god se nalazile u regionu Zapadnog Balkana imaju ista prava, izjavila je Renate Alt, izvestitelj Slobodarske partije Nemačke (FDP) za Balkan.

Alt je, povodom govora o promeni granica kao rešenje za kosovski problem, za Dojče vele istakla da je to vrlo „opasna igra“ iz koje se „može razviti neka nova dinamika u odnosima dve zemlje“.

Sve to, kako smatra, može imati neslućene i nepredvidljive posledice kojih ne možemo biti svesni, što bi moglo i da utiče na ostale zemlje u regionu.

„Tu je pre svega Bosna i Hercegovina to jest Republika Srpska koja ponovo može da probudi želje za pripajanjem Srbiji. Pomeranje granica ne rešava probleme povezane s nacionalizmom u regionu. Cilj je zapravo da granice nestanu, da manjine, gde god da se nalazile u tom regionu, imaju ista prava. I to je Evropska unija uvek podsticala“, ukazala je Alt.

Na konstataciju da smo u nedavnoj prošlosti na Balkanu imali mnoge primere stvaranja novih granica, te pitanje zašto bi sada ođednom na primer otcepljenje RS bio problem, Alt je rekla da je poslednjih decenija bilo ‘uvek iznova malih sukoba, koji su smireni“ i da smo poslednjih godina svedoci uspona nacionalističkih stremljenja koja i dalje traju.

„I naravno, takve ideje o pomeranju granica bi mogle da raspire te novorazbuktale nacionalizme. To nam ne može biti cilj. Zemlje Balkana su strateški važne, nalaze se između Azije i Evrope. I zato bi trebalo da bude u našem interesu da tamo nastane siguran region. Istovremeno moramo, i kandidatima za punopravno članstvo jasno da damo do znanja da bi, ako jednog dana žele da postanu deo EU, moraju da se pridržavaju Kopenhaških kriterijuma, a to u ovom trenutku nije slučaj“, podvukla je ona.

Podsetila je da je nemačka vlada uvek podržavala razvoj odnosa između Srbije i Kosova, i finansijski je, u sklopu EU, samo između 2007. i 2017. otišlo devet milijardi evra, a ove još jedna milijarda.

„Te zemlje bi i dalje, ne samo zbog toga, trebalo podržavati u njihovom procesu transformacija u istinski demokratske sisteme – pre svega pri održavanju vladavine prava, ljudskih prava. Nemačka vlada bi i dalje trebalo da deluje u tom smeru i naravno na ostale članice EU koje nisu priznale Kosovo da utiče da to učine. I tu bi bilo važno da Nemačka vlada izvrši pritisak“, mišljenja je Alt.

Naglasila je da bi same potencijalne članice EU trebalo da uvide da, ako žele da budu deo Evrope, moraju da se i na unutrašnjem planu orijentišu ka Evropi i donesu odluke koje idu u smeru pravne države, te dodala da će ih Unija u tome i dalje podržavati.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.