U trendu

Američko povlačenje iz Sporazuma o raketama — dobar posao za vojnu industriju

SAD su zvanično obavestile Rusiju da su odlučile da izađu iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

Prema rečima predsednika Evroazijskog bezbednosnog foruma general-majora Vojske Srbije u penziji Mitra Kovača, ovaj potez Vašingtona je nerazuman i sasvim sigurno predstavlja korak unazad, pre svega kada je reč o evropskoj bezbednosti. Izvesno je, kako kaže, da američko povlačenje iz ovog sporazuma predstavlja deo strategije militarizacije Evrope.

„Te rakete su prvenstveno namenjene Evropi, duž linije podele i na strateški poznatim teritorijama koje su po direktnom kontrolom prvenstveno Vašingtona, a u manjoj meri i Brisela. U tom smislu, već raspoređeni elementi raketnog štita biće sasvim sigurno prve baze i prvi oslonci za instalaciju novih raketa kratkog i srednjeg dometa, poput Poljske i Rumunije, kao i nekih balkanskih zemalja koje će u skoroj budućnosti postati članice NATO pakta, pored već postojećih Albanije i Crne Gore. Tu pre svega mislim na Makedoniju, a verujem da će i lažna država Kosovo biti u budućnosti deo tog prostora na kome će se bazirati takve snage“, ocenjuje Kovač.

Ovaj potez Sjedinjenih Američkih Država, kako napominje naš sagovornik, sa stanovišta američke strategije ima dva cilja.

„Prvi cilj je nastavak pohoda na Istok i približavanje ruskim granicama, a drugi cilj je pokušaj da se zemlje Evrope učine zavisnim od SAD i da se što duže drže pod kontrolom. Naravno, ideja je da se pod kontrolom drži i sama Nemačka i da se spreče bilo kakve veze i neposredna saradnja Rusije i Nemačke“, napominje Kovač.

Izlaskom Amerike iz sporazuma o raketama, dodaje Kovač, veliki privredni, vojni kompleks SAD zapravo dobija dobar posao.

„Proizvodnja tih novih, savremenih raketa i njihova instalacija i na kopnene platforme duž Evrope uposliće mnoge kapacitete te namenske industrije, ali i mnoge političare da ovom projektu daju podršku, jer vidimo da se ni Trampova administracija ne lišava prisustva u Evropi. Njoj dakle odgovara Evropska unija samo ukoliko je pod kontrolom američke administracije, a nikako Evropska unija koja bi bila zahtevan politički, privredni, a pogotovo ne bezbednosni i vojni činilac u ovom delu sveta“, primećuje Kovač.

On podseća da je i ruski predsednik Vladimir Putin upozoravao da bi ovakav potez SAD predstavljao narušavanje bezbednosti u svetu.

„Odgovor Rusije mora biti adekvatan i simetričan, jer će se instalirani kapaciteti američkog protivraketnog štita pretvoriti u baze za rakete kratkog i srednjeg dometa. Zato verujem da će Moskva biti prinuđena da raspoređivanjem svojih sredstava i raketa adekvatno odgovori na postepeno oživljavanje tog hladnoratovskog nastupa SAD prema Rusiji na, možemo slobodno reći, evropskom ratištu. Namera stratega Zapada, pre svega SAD i Velike Britanije, jeste da vrate nemir u Evropu. Žalosno je što bivše članice Varšavskog ugovora dozvoljavaju militarizaciju svojih područja i mogu se naći na udaru tih raketa u slučaju nekog sukoba“, ističe Kovač. Sa stanovišta Srbije, zaključuje naš sagovornik, svakako nije dobro to što je Rumunija u potpunosti predala svoj prostor za instalaciju borbenih sredstava SAD i Velike Britanije, a uskoro verovatno i raketa kratkog i srednjeg dometa.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.