U trendu

Amerikanci nisu do(h)akali najvećem hakeru

Najtraženijeg hakera na svetu Jevgenija Bogačova, za kojim je Federalni istražni biro (FBI) raspisao najveću nagradu ikada — tri miliona dolara, američki mediji sada optužuju za saradnju sa ruskim obaveštajnim službama u oblasti sajber-špijunaže.

„Njujork tajms“, pozivajući se na svoje izvore, piše da je ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova predalo FBI podatke o tome da haker radi za rusku Federalnu službu bezbednosti.

„Jasno je da je on za Rusiju više od običnog kriminalca“, navodi američki list.

Bogačov je tvorac jednog od najzaraznijih kompjuterskih virusa ikada, „Gejm over Zevs“, a optužuju ga da je napao oko milion računara širom sveta, i Amerikancima naneo štetu od oko 100 miliona dolara.

Tridesettrogodišnji Rus je u sajber svetu poznat pod pseudonimima „Laki12345“, „Polingsun“ i „Slavik“. Više od šest godina FBI bezuspešno pokušava da mu uđe u trag. Lovci na ucenjene glave imaju samo informaciju o njemu da je često na svom brodu u Crnom moru.

„Njujork tajms“ sada tvrdi da Bogačov živi pod svojim imenom na jugu Rusije i vodi život na visokoj nozi. Navodno, on ima stan na obali Anape, moguće i stan u Moskvi, skupu kolekciju automobila i jahtu, a povremeno pravi izlete brodom do Krima, „ukrajinskog poluostrva koje je Rusija okupirala 2014“.

U jednom trenutku, on je imao i dve vile u Francuskoj, a zadržao je svoj vozni park u Evropi, tako da „nikada neće morati da iznajmljuje vozilo dok je na odmoru“.

Drugi ruski haker Aleksandar Panin, koji služi kaznu u američkom zatvoru, rekao je američkom listu i da je Bogačov u zajedničkom razgovoru spomenuo da je „oženjen i da ima dvoje dece“.

Najtraženiji čovek u istoriji FBI kontrolisao je oko milion kompjutera u raznim zemljama i imao pristup svakim informacijama. Najverovatnije da su bili i zaraženi uređaji stranih zvaničnika. Tako je Bogačov imao odličnu priliku da špijunira, navodi list.

Dok je haker krao novac sa bankarskih računa, „ruske vlasti su, izgleda, gledale preko njegovih ramena u fajlove i mejlove na tim istim kompjuterima“, piše „Njujork tajms“.

List ukazuje na to da su se Rusi bili interesovali i za fajlove pod oznakom „strogo poverljivo“ i „Ministarstvo odbrane SAD“.

Rusija nema sporazum o ekstradiciji sa SAD, pa dokle god Bogačov ne počini krivično delo na teritoriji Rusije, nema osnova za hapšenje.

List navodi da je istraga i dalje u toku, i podseća da je FBI svojevremeno računao na to da će za sajber kriminalcima tragati zajedno sa ruskim FSB-om. Tada se pojavila i šala da će Rusi staviti na grudi medalju onom hakeru koji slomi američki bankarskim sistem.

„Imam razloga da verujem da američki krupni kapital u jeku histerije o ruskim hakerima kreće u obračun sa grupom ’kardera‘. Napravio bih podelu između hakera i ’kardera‘, jer oni imaju različite oblasti rada. ’Karderi‘ su oni koji kradu novac iz banaka. Osim toga, te banke, koje optužuju Bogačova za krađu, u suštini su se bavile izdavanjem kreditnih kartica. Međutim, iza te priče moglo da stoji nešto sasvim drugo. Moguće je da su optužbe na račun ruskih hakera za krađu samo maska za menadžere banaka koji su izvlačili novac, pa sada na taj način skidaju odgovornost sa sebe“, kaže za Sputnjik Mihail Friben, tehnički direktor Uralskog informaciono-analitičkog centra i stručnjak u sferi informacione bezbednosti.

Friben ističe da bez obzira na to da li je Bogačov haker ili tačnije „karder“, njegova veza sa ruskom Vladom ni na koji način nije dokazana.

On takođe naglašava da su Amerikanci optužujući Rusiju veću štetu naneli sebi nego Bogačovu ili ruskim vlastima.

Takođe, u tekstu ’Njujork tajmsa‘ se navodi i da je ’dokaze‘ protiv Bogačova dao i neki haker koji se trenutno nalazi u američkom zatvoru, ali nije isključeno da su takve izjave date pod pritiskom. Konkretno, ukazano je i da je za širenje virusa Bogačov koristio P2P mreže, pre svega torent.

Ovde se nameće zaključak — ako Amerikanci tvrde da se virus širio na taj način po mrežama, oni time zapravo priznaju da njihovi državni službenici koriste torente na kojima se uglavnom nalazi ilegalni, piratski sadržaj. A, zna se da je u SAD to ozbiljan prekršaj! Tačnije, optužujući Rusiju Amerikanci su naneli veću štetu sebi nego Bogačovu ili ruskoj Vladi. Navedene činjenice ukazuju da čak i da je Bogačov umešan u to za šta ga optužuju on to nije radio po naredbi ruske vlade, i za to ne postoje dokazi“.

Friben nije iznenađen činjenicom da se u celu ovu priču upletene i ukrajinske bezbednosne službe, koje su američkom FBI dostavili navedene informacije.

Inače, Bogačov se u decembru prošle godine našao i na sankcionom spisku SAD zbog navodne umešanosti u tok američkih izbora.

Tako je Rusija navodno iskoristila situaciju i upotrebila podatke Bogačova kao još jedan instrument u sajber-ratu protiv SAD i Evrope. „Njujork tajms“ navodi da ovaj slučaj pokazuje velike napore i kreativnost ruskih obaveštajnih službi u oblasti međunarodne informacione špijunaže.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.