Analiza: U novoj geoekonomskoj realnosti EU treba da vrati susede u svoje okrilje

EU mora da ima jasan plan kako da se bavi zemljama rivalima u svom susedstvu, posebno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu koja je značajno otežala geopolitičku i geoekonomsku situaciju, smatraju analitičari Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW) i Bertelsman fondacije.

Analitičari kažu da je u većini slučajeva EU mnogo značajnija svojim susedima od SAD, Kine ili Rusije. Međutim, postoje sektori i zemlje u kojima svaki od ta tri partnera i rivala predstavlja „jasan izvor konkurencije“. I svaki od njih zahteva drugačiji pristup, navodi se u delu nove studije pod naslovom „Suočavanje sa partnerima i rivalima: Partnerstvo sa SAD, postizanje pravog balansa sa Kinom i odvajanje od Rusije“.

U slučaju Kine očekuje se pojačano rivalstvo sa EU u Unijinom susedstvu, kod Rusije je na delu „fundamentalno“ razdvajanje i EU treba da obezbedi da zemlje iz njenog susedstva „stanu na pravu stranu“, a kod SAD treba nastaviti saradnju ali uz planiranje mogućeg manjeg angažovanja te zemlje.

EU, prema EEAS, vidi Kinu „istovremeno kao partnera za saradnju i pregovore i kao ekonomskog konkurenta i sistemskog rivala“. Odnosi su se poslednjih godina dodatno pogoršali, što je delom povezano sa pojačanim američko-kineskim tenzijama, kao i promenom ponašanja Kine u političkoj i ekonomskoj sferi. Takođe to otkriva promenu stava same EU.

Rezultati studije jasno ukazuju na oblasti u kojima je Kina rival EU u geoekonomskom smislu u njenom susedstvu, kao i da se to rivalstvo povećava, piše Dnevni evropski servis agencije Beta.

Prva od dve ključne oblasti na koje u odnosima sa Kinom EU treba da reaguje odnosi se na rastuću ulogu Kine u finansiranju i vlasništvu nad strateški značajnom infrastrukturom u susedstvu Unije. Kinesko finansiranje uglavnom ide preko kredita i nosi rizike, što je nedavno bio slučaj u Crnoj Gori.

Kako se navodi, EU mora da prizna da Kina često popunjava finansijske praznine koje bi EU mogla i treba da popuni. „To je posebno slučaj u Jugoistočnoj Evropi, gde bi više finansija EU bilo u interesu i Unije i regiona“, kažu autori studije.

Druga ključna oblast kojom EU treba da se bavi jeste to što Kina postaje sve značajniji isporučilac haj-tek proizvoda u zemlje susedstva EU. Tako nastaje rizik da evropski susedi postanu još više zavisni od kineske tehnologije, što bi bilo posebno komplikovano u svetlu američko-kineskog tehnološkog razdvajanja.

„EU treba da se bavi svojom tehnološkom konkurentnošću i da istovremeno produbljuje trgovinsku i digitalnu integraciju sa susedima“, navode analitičari.

Ulogu SAD u regionu analitičari vide kao uglavnom komplementarnu EU ali, kako kažu, postoje oblasti u kojima Unija predvodi. Ipak, kada je reč o tvrdoj moći i vojnim pitanjima, SAD predvode a EU slede i teško da bi mogle da deluju bez SAD. Odgovor na agresiju na Ukrajinu je to pokazao, kao što je pokazao i moć SAD i EU kada ulože zajedničke ekonomske i finansijske napore.

U studiji se navodi i da je slučaj Rusije, iako delovanje EU i SAD u zemljama susedima treba više da bude okrenuto podsticajima nego kaznama, pokazao snagu zajedničkog rada kada su kaznene mere neophodne.

Takođe je agresija na Ukrajinu približila SAD i EU po pitanje politike prema Kini, što će biti značajno i u koordinaciji njihovih ekonomskih politika u zemljama susedima Unije.

Međutim, rastuća politička polarizacija u SAD, posebno iskustvo sa (predsednikom Donaldom) Trampom, predstavlja razlog za brigu i, mada je aktuelna američka administracija nepokolebljiva u svojim atlantističkim pozicijama i posvećenosti evropskoj bezbednosti, nema garancija da će tako biti i posle predsedničkih izbora u SAD 2024.

„I ako EU bude sklona da nastavi da blisko sarađuje sa SAD, ona mora da planira svet u kome će delovati bez SAD u susedstvu, ako bude neophodno“, naveli su analitičari.

Iako nalazi analitičara ukazuju da Rusija uglavnom predstavlja veoma ograničenu konkurenciju u zemljama susedima EU gledano na ekonomskom, finansijskom i tehnološkom planu, deo regiona veoma zavisi od Rusije za energiju i hranu i nema finansijske resurse da traži alternativne izvore.

Dalje se navodi da su zemlje susedi EU, iako su agresija na Ukrajinu i njene posledice znatno pojačali razdavajanje ruske i ekonomije EU, nastavili da imaju duboke ekonomske i finansijske veze sa obe ekonomije.

Te zemlje, posebno na Zapadnom Balkanu i u izvesnoj meri u Istočnom partnerstvu, sada su pritisnute novom geoekonomskom realnošću i mnoge će morati da naprave težak izbor a EU mora da osigura da stanu na njenu stranu, zaključuje se u analizi.

Studija WIIW i Bertelsmana „Držanje prijatelja bliže: Zašto bi EU trebalo da se bavi novom geoekonomskom realnošću i vrati susede u svoje okrilje“ pokriva oblasti robe i usluga, finansija, tehnologije, infrastrukturnog povezivanja, kretanja radnika.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.