U trendu

Arapski samit u Alžiru usred regionalnih tenzija

Samit arapskih lidera, prvi za tri godine, počeo je u utorak u Alžiru u pozadini podela oko sukoba u regionu, posebno Sirije i Libije, i približavanja određenih država sa Izraelom.

Ovo je prvi sastanak na ovom nivou Arapske lige, koji okuplja 22 zemlje, posle skupa u martu 2019. godine u Tunisu, pre pandemije kovida-19.

Alžirski predsednik Abdelmadžid Tebune ukazao je otvarajući samit da se on „održava u regionalnom i međunarodnom kontekstu obeleženom rastućim tenzijama i krizama, posebno u arapskom svetu koji u svojoj modernoj istoriji nije poznavao tako teško vreme“.

Od samita u Tunisu nekoliko članica Arapske lige koja je istorijski podršku palestinskoj stvari i osudu Izraela stavljala na vrh svog dnevnog reda, napravilo je spektakularno zbližavanje sa jevrejskom državom, gde bi parlamentarni izbori održani u utorak mogli doneti Benjaminu Netanjahuu povratak na vlast na čelu koalicije sa krajnjom desnicom.

Ujedinjeni Arapski Emirati su normalizovali odnose sa Izraelom 2020. godine nizom takozvanih „Abrahamovih sporazuma“, uz posredovanje Vašingtona. Bahrein, Maroko i Sudan su sledili njihov primer.

Ovo približavanje je utoliko značajnije u kontekstu samita jer njegov alžirski domaćin žestoko podržava Palestince. Alžir je sredinom oktobra sponzorisao sporazum o pomirenju rivalskih palestinskih frakcija, iako izgledaju kao male šanse da se on ostvari.

Bezbednosna saradnja koju je susedni Maroko uspostavio sa Izraelom posle normalizacije njihovih odnosa pogoršala je tenzije između dva brata i neprijatelja u Magrebu, već visoke zbog dubokih neslaganja oko Zapadne Sahare, što je dovelo do raspada njihovih diplomatskih odnosa u avgustu 2021. na inicijativu Alžira.

Ne pominjući eksplicitno to približavanje, Tebune je potvrdio da je „arapski mirovni plan“ iz 2002. godine koji uslovljava bilo kakvu normalizaciju sa Izraelom povlačenjem sa arapskih teritorija okupiranih od 1967. godine, jedini način da se „postigne pravedan i sveobuhvatan mir“.

Osuđujući izraelske „zločine“ protiv palestinskog naroda, on je pozvao na zajedničku arapsku diplomatsku akciju za organizovanje „vanrednog sastanka Generalne skupštine UN kako bi se Palestina primila kao punopravna članica“ u okvir te međunarodne organizacije.

Alžir primenjuje sve ofanzivniju diplomatiju otkako je predsednik Tebun došao na vlast krajem 2019. godine, posle godina nepokretnosti pod njegovim prethodnikom Abdelazizom Buteflikom.

Ako izraelsko-palestinski sukob i situacija u Siriji, Libiji i Jemenu zaista budu na dnevnom redu, učesnici alžirskog samita će morati da se upuste u prave diplomatske akrobacije u formulisanju završne deklaracije –  usvaja se jednoglasno, kako bi izbegli uvredu ili težak udarac svojoj organizaciji.

Lideri moraju naći kompromisne formule kako da pomenu „mešanje“ Turske i Irana u arapska pitanja. Neki članovi zahtevaju da se poimence pominju Ankara i Teheran, dok se drugi tome protive.

Alžir je ovaj 31. samit Arapske lige stavio pod znak „okupljanja“, ali nekoliko zemalja, posebno iz Zaliva, tamo nisu predstavljene svojim šefovima država.

Tako saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, de fakto vladar kraljevine, nije otišao u Alžir, zvanično zbog zdravstvenog problema. Odsutni su i čelnici Maroka, Emirata i Bahreina.

Na Samitu su katarski emir Tamim ben Hamad Al-Tani, palestinski predsednik Mahmud Abas i njegovi tuniski kolege Kais Saied i Egipćanin Abdel Fatah al-Sisi.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš takođe je tu, kao počasni gost Samita.

Dok nekoliko zemalja u regionu ekonomski pati od rata koji vodi Rusija u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin uputio je pismo arapskom samitu.

On u svojoj poruci potvrđuje da je Rusija „odlučna da razvija saradnju sa Arapskom ligom (…) u cilju povećanja bezbednosti na regionalnom i globalnom nivou“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar