Arhiva i kabinet Stivena Hokinga nabavljeni za britansku javnost
Biblioteka Univerziteta Kembridž i londonski Muzej nauke saopštili su da su nabavili veliku kolekciju predmeta koji su pripadali fizičaru Stivenu Hokingu (1942-2018) – od njegovih invalidskih kolica, do značajnih radova iz teorijske fizike i scenarija za njegovo pojavljivanje u emisiji TV-serije „The Simpsons“.
Celokupan sadržaj Hokingovog kabineta u Kembridžu, uključujući njegovu komunikacionu opremu, suvenire, opklade koje je sklapao u naučnim raspravama i kancelarijski nameštaj, biće sačuvani kao deo zbirke koja pripada grupi Muzeja nauke.
Hoking je kabinet Odeljenja Univerziteta za primenjenu matematiku i teorijsku fiziku koristio od 2002. godine do neposredno pre svoje smrti 2018.
Odabrani predmeti biće izloženi u londonskom muzeju početkom sledeće godine. Zvaničnici muzeja se nadaju da će imati putujuću izložbu po Velikoj Britaniji pre nego što je postave kao stalnu u Londonu.
Njegova ogromna arhiva naučnih radova i ličnih dokumenata, uključujući prvi nacrt njegovog bestselera „A Brief History of Time“ (Kratka istorija vremena) i prepiska s vodećim naučnicima, ostaće u biblioteci Univerziteta Kembridž.
Tako rešavanje sudbine Hokingove arhive i kabineta pretpostavljalo je da se iz njegove zaostavštine namiri 4,2 miliona funti (4,8 miliona evra) poreza na nasledstvo.
Medjutim, to je učinjeno kroz plan britanske vlade koji omogućava onima koji imaju toliki porez na nasledstvo da ga namire prenošenjem na državu vlasništva nad važnim predmetima kulture, nauke ili istorije. Ti predemti se po tom planu raspoređuju u javne zbirke i dostupni su svima.
Hoking je doktorirao na Kembridžu, a kasnije je na tom univerzitetu postao profesor matematike s posebnim zvanjem koje je pre njega imao Isak Njut od 1669. do 1702. godine.
To što je Kembridž dobio arhivu od 10.000 stranica znači da će se Hokingovi radovi pridružiti radovima Njutna i Čarlsa Darvina u biblioteci tog univerziteta, gde će uskoro biti dostupni javnosti.
„Ta arhiva nam omogućava da zakoračimo u Stivenov um i da putujemo s njim kroz kosmos kako bismo, kako je rekao, bolje razumeli naše mesto u svemiru“, rekla je Džesika Gardner, bibliotekarka Univerziteta.
„Ta ogromna arhiva daje izvanredan uvid u evoluciju Stivenovog naučnog života – od detinjstva, do studenta istraživanja, od aktiviste sa invaliditetom, do revolucionarnog, svetski poznatog naučnika“, dodala je ona.
S bolešću motornih neurona koja mu je utvrdjena kada je imao 22 godine i raunalo se da mu je ostalo samo nekoliko godina života, Hoking je živeo decenijama, a umro 2018. u 76. godini. Njegov rad na misterijama svemira, vremena i „crnih rupa“ zarobio je maštu miliona, a njegove popularne naučne knjige učinile su ga slavnom ličnošću izvan okvira akademske zajednice. Holivud je njegov život proslavio u biografskom filmu „The Theory of Everything“ (Teorija svega) 2014. godine.
Hokingova deca, Lusi, Tim i Robert, rekla su da su zadovoljna što će delo njihovog oca biti sačuvano za javnost narednih generacija.
„Moj otac bi time bio veoma zadovoljan, a mislim da bi možda u isto vreme, ali samo malo, bio prezadovoljan time što će postati deo… istorije nauke, što će biti uz velike naučnike čijem se radu zaista divio“, rekla je Lusi Hoking.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.