Belgijske špijunske organizacije za međusobne obračune koriste — Rusiju

Primeri pokušaja da se ljudi diskredituju tako što će ih povezati sa Rusijom postali su uobičajena praksa na Zapadu.
Naime, šef kontraobaveštajne službe Belgije Klement Vandenbor smenjen je i pritvoren krajem januara, zbog optužbi da je, navodno, špijunirao za Rusiju.

Kako prenosi list „Morgen“, do belgijske javnosti za sada je stigla samo jedna konkretna optužba protiv Vandenbora koji je u službi radio 40 godina — on je naime osumnjičen da je uništio znatan broj važnih dokumenata kontraobaveštajne službe u rezaču papira. Povodom navodne „špijunaže za Rusiju“, međutim, još ništa nije obelodanjeno.

Vandenbor, koji poriče te optužbe, najpre je bio lišen pristupa tajnim podacima i dokumentaciji, a trenutno je, prema pisanju lista, u kućnom pritvoru.

Međutim, „Morgen“ navodi da se iza skandala krije sukob dve belgijske tajne službe — obaveštajne i kontraobaveštajne. U prvoj dominiraju vojna lica, a u drugoj — civili.

Veteran ruske spoljnoobaveštajne službe Lav Koroljkov za Sputnjik kaže da sve to ima smisla ako odgovara stvarnim događajima. U suprotnom, međutim, biće kao onda kada su pre par meseci optužili veterana obaveštajne službe u Austriji.

„Čovek je pre 18 godina nešto radio sa Rusijom, a od tada više nije imao nikakav kontakt sa njom. Međutim, interesantno je da je taj slučaj izvučen iz neke arhive baš usred uspešnih pregovora Austrije i Rusije. Zato ne verujem da je ovo sada delo belgijskih ’krtica‘, odnosno agenata koji su duboko infiltrirani u strukture neke druge zemlje i koji dobijaju podatke od posebne važnosti, već pre mislim da se radi o informaciji koja je potekla od američkih ili nemačkih kolega. U ovom trenutku kontraobaveštajci te dve zemlje se bave ’igrom lisica‘, odnosno međusobnim lovom“, ukazuje Koroljkov.

Iako napominje da za sada ne raspolažemo detaljima u vezi sa pomenutim slučajem, Koroljkov kaže da je praksa, kada se otkriju takvi slučajevi, da se vrši razmena agenata u okviru bilateralnih pregovora.

„Na primer, belgijski obaveštajci preko ambasade kontaktiraju ruska odgovorna lica i to se u tišini rešava. Čim takvi slučajevi stignu u javnost, znači da se u stvari na taj način ’rešava‘ neki drugi problem“, primećuje Koroljkov.

Međutim, problem je u opštoj atmosferi, navodi veteran ruske spoljnoobaveštajne službe.

„Sve je to loše i ne vodi ka dobrom, jer se u javnu sferu prebacuje ono što bi trebalo da bude krajnje poverljivo i tajno. To se radi onda kada bi trebalo dodatno stvoriti atmosferu nepoverenja prema određenoj državi. S obzirom na to da nema drugih, konkretnijih podataka, u javnost odlaze samo površne sumnje sa ciljem da se potpiruje nepoverenje i ruše prijateljski odnosi između dve zemlje“, kategoričan je Koroljkov.

Sličnog stava je i general-major Vojske Srbije u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač, koji takođe kaže da događaj u Belgiji svakako nije usamljen slučaj.

„Ovo je samo jedan od sličnih primera u nizu, s obzirom na to da je već gotovo tri godine, sa različitom dinamikom, prisutna ta tendencija da se za mnoge stvari na Zapadu optužuju Rusija i njene obaveštajne strukture i otkriva navodna upletenost pojedinih zvaničnika u agenturnoj mreži na Zapadu sa obaveštajnim službama Rusije. Dakle, i taj događaj sa belgijskim šefom kontraobaveštajne službe je u istom vrednosnom kontekstu“, ocenjuje Kovač.

Kako kaže, takvih događaja će biti sve više u budućnosti.

„U javnosti je to posebno počelo da biva aktuelno od poslednjih predsedničkih izbora u SAD i već poznatog optuživanja Rusije za ’umešanost‘ u predsedničku kampanju u Americi. Verujem da će takvih optužbi biti i u narednom periodu ovde u Evropi, naročito u državama bliskim ili spornim u smislu kontrole i uticaja Zapada. Pre svega mislim na Ukrajinu i njene zvaničnike, naravno u zavisnosti od rezultata predsedničkih izbora. Mislim takođe i na Gruziju, Jermeniju, ali na događaje koji se tiču vlasti u Turskoj i njene strateške orijentacije suprotne interesima Zapada“, smatra Kovač.

Da su primeri pokušaja da se ljudi diskredituju tako što će ih povezati sa Rusijom postali uobičajena praksa na Zapadu, potvrđuje i Viktorija Legranova, stručnjak za pitanja međunarodne bezbednosti iz Moskve.

Ona navodi nedavni slučaj Rodžera Stouna, bivšeg Trampovog savetnika, inače nekadašnjeg novinara, čoveka koji je oduvek bio u svetu medija i informacija.

„Javno su ga optužili da je ruski špijun, da je sarađivao sa Moskvom, ali isto tako nisu javnosti predočili i dokaze na osnovu kojih ga optužuju. Sada ga razvlače po sudovima i potpuno su mu upropastili život. Čoveka koji ima 68 godina, penzionera koji živi svoj mali, mirni život, dovoze u sud u pratnji 27 specijalizovanih vozila FBI, dok je konvoj nadgledalo 15 helikoptera. Stouna izvode držeći mu pušku uz glavu, a u sudu ga optužuju da je lagao u okviru istražnih radnji, zaboravljajući na optužbe za navodnu špijunsku delatnost, jer dokaze nisu našli“, kaže Legranova.

Kako dodaje, nema sumnje da su takvi metodi apsolutno prljavi i cinični.

„Ljudima se uništavaju životi i stavlja žig zauvek. Mi ne znamo da li je pomenuti Belgijanac radio za rusku službu, postoje li ikakvi dokazi, operativne fotografije, snimci, zapisi ili bilo šta drugo što bi moglo da potvrdi njegovu moguću povezanost sa Rusijom. Ako se ispostavi da dokaza ima, onda da, on je izdajnik države prema njenim zakonima, ili, na primer, heroj u očima druge države. Međutim, za sada nema dokaza i ako je sve to samo na nivou tračeva i govorkanja, onda je jasno da se radi samo o prljavom medijskom ratu“, zaključuje Legranova za Sputnjik.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike