U trendu

BiH: Sukob obaveštajnih struja, udar na Bakira Izetbegovića?

SARAJEVO – Činjenica da je šef Bezbednosno-obavešajne službe BiH (OSA), Osman Mehmedagić, proslavu godišnjice te agencije krajem septembra organizovao u sarajevskom restoranu „Una“, koji je pod istragom zbog finansijskog kriminala, skrenula je pažnju javnosti u BiH.

Bosanska agencija Patria (NAP) piše da je reč o ugostiteljskom objektu u koji je pre samo šest meseci ušla finansijska inspekcija po nalogu i pod nadzorom Tužilaštva sarajevskog kantona.

Uz pitanje koji su bili motivi prvog obaveštajca BiH da u ovom restoranu organizuje prijem, i da na njega dovede bezbednosno-pravosudnu elitu, pa i strane diplomate, NAP sugeriše da je time zapravo želeo da pošalje poruku onima koji istražuju poslovanje „Una“ restorana.

Ova, naizgled čaršijska, priča, prema tumačenju bezbednosnih stručnjaka, nosi mnogo značajniju poruku koju oni čitaju kao „sukob u sarajevskim obaveštajnim krugovima“, s obzirom na to da iza agencije Patria, odnosno NAP, kako se tvrdi, stoji Bakir Alispahić, nekada član najuticajnije bošnjačke stranke SDA, kojeg se Bakir Izetbegović kasnije odrekao.

Bezbednosni stručnjak Dževad Galijašević za Tanjug kaže da se može govoriti o sukobu Alispahića, nekadašnjeg saradnika Alije Izetegovića, sa Mehmedagićem.

Smatra i da bi to mogao biti širi sukob, koji bi se mogao tumačiti i kao „udar na Bakira Izetbegovića“.

Alispahić, nekada ministar unutrašnjih poslova tzv. RBiH, načelnik CSB-a u Sarajevu i direktor Agencije za istrage i dokumentaciju (AID), međunarodnoj javnosti je poznat kroz navodni špijunsko-teroristički kamp na Pogorelici, kod Fojnice, zbog čega je, između ostalog, od 2003. na „crnoj listi“ američkog Stejt Departmenta.

Sa ministarske pozicije je smenjen 1996. na insistiranje IFOR-a, odnosno snaga predvođenih NATO-om u BiH, zaduženih za sprovođenje Dajtonskog mirovnog sporazuma, zbog dovođenja u vezu sa organizacijom pomenutog kampa u kom su se, navodno, pripadnici MUP-a tzv. RBiH i AID-ovi obaveštajci, čak i dobrovoljno prijavljivali, za (anti)terorističke obuke i operacije obračuna s kriminalnim miljeom u Federaciji BiH.

Tada je uhapšeno nekoliko pripadnika MUP-a tzv. RBiH i radnika Iranske obaveštajne službe koji su radili kao instruktori.

Alispahić je u tom periodu, bio glavni „logističar i časnik za vezu“ između MUP-a RBiH i Islamske Republike Iran, odnosno bošnjačkih policajaca – učenika i iranskih – učitelja, i jednih i drugih pođednako, navodnih potencijalnih terorista.

Uhapšen je sa još dvojicom svojih saradnika 2002. po nalogu tadašnjeg Federalnog tužilaštva, zbog postojanja osnova sumnje da je špijunirao za Iran i političkih ubistava i organizacija kampa.

Optužnica protiv Alispahića i drugih, uskoro je s „kampa Pogorelice“, preinačena u „pokušaj atentata na Fikreta Abdića“, a sve trojica osumnjičenih, oslobođeni su pravosnažno, pred Vrhovnim sudom Federacije BiH krivične odgovornosti po svim tačkama optužnice, prenela je ranije RTRS.

Alija Izetbegović tada je izjavio da su kontakti Vlade RBiH s Iranom bili legalni, a iranska diplomatija u BiH – da nikada nije organizovala bilo kakvu obuku, niti kamp mimo izričitog ranijeg zahteva tadašnje vlade.

S druge strane, Mehmedagić za kojeg su mediji pisali da danas, za račun Britanaca prisluškuje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Republike Srpske Milorada Dodika, tokom rata ubijao je, prema medijima, snajperom Srbe u Sarajevu.

Kao član „Bisera“, garde Alije Izetbegovića, bio je njegov omiljeni pratilac na putovanjima van Sarajeva.

Pojedini zaštićeni haški svedoci govorili su o njegovim „ubilačkim“ akcijama od maja 1992. do juna 1994.

NAP navodi da je Mehmedagić danas na poziciji šefa SOA bez validne diplome, jer su onu koju je imao poništile institucije Reublike Srpske, te ocenjuje da on i agencija koju vodi sve teže prate bezbednosne izazove.

„Nekada i sami deluju na kreiranju nesigurnosti u javnosti. Tako je recimo OSA dala pozitivno mišljenje Republici Srpskoj za uvoz dugih cevi. Dok se Mehmedagić bori s vlastitim demonima i interesima svojih šefova, hrvatski obavještajci nesmetano deluju u našoj državi (BiH), a umesto reakcije OSA BiH, javnost to saznaje iz medija“, navodi NAP.

Podsećaju da je Mehmedagić saslušavan u Tužilaštvu BiH nakon što je objavljena priča o hrvatskim obaveštajcima koji u Bosni i Hercegovini naoružavaju selafije i pitaju da li je Mehmedagić pre novinara znao za ovakve aktivnosti SOA Hrvatske ili je i prvi obaveštajac o svemu saznao iz medija.

Konstatuju i da svo, kao kažu, sivilo sigurnosno-pravosudnog aparata u BiH pokazuje i činjenica da ovaj slučaj nikada nije dobio konačan epilog.

(Tanjug)

Napišite komentar