Bugajski: NATO glavna brana širenju Rusije

VAŠINGTON – Ruski predsednik Vladimir Putin vidi NATO kao glavnu pretnju širenju Rusije i izračunao je da su infiltracija i dezinformacije jeftinije i efikasnije sredstvo za podrivanje zapadnog jedinstva od vojne konfrontacije koja bi razotkrila ruske slabosti, tvrdi visoki saradnik američkog Centra za analizu evropske politike Janus Bugajski.

„Kremlj je pretnjama sprečavao mnoge evropske države da uđu u NATO, strahujući da to pojačava američko vojno i političko prisustvo u odbrani Evrope. Iako opstrukcija članstva u velikoj meri nije uspela, Moskva je takođe razvila paralelnu strategiju za neutralisanje vlada kad one uđu u NATO“, piše Bugajski u tekstu objavljenom na sajtu CEPA.

Prema njegovim rečima, Moskva koristi širok arsenal tehnika subvojnih poremećaja i operacija kojima utiče na politike nacionalnih vođa.

„Za ruske zvaničnike postoje tri kategorije NATO država: ranjive, one koje se mogu eksploatisati i one koje odolevaju. Ranjive države su male zemlje koje se graniče sa Rusijom ili nove članice koje su podložnije spoljnim pritiscima. Tri baltičke republike, Estonija, Letonija i Litvanija, izloženije su od drugih članica NATO-a, a Kremlj kombinuje dezinformacijske ofanzive i direktne pretnje da bi pokušao i potkopati njihove vlade i ograničiti njihov angažman sa SAD i drugim saveznicima“, kaže Bugajski.

Dodaje i da su članice NATO-a na Zapadnom Balkanu takođe ranjive na pritiske Moskve.

Pošto nije uspela da spreči ulazak Crne Gore u NATO koristeći srpske nacionaliste da svrgne vladu u oktobru 2016. godine, Moskva nastavlja da podržava anti-NATO opoziciju i remeti napredak zemlje ka pristupanju EU. Kremlj takođe nije uspeo da spreči ulazak Severne Makedonije u NATO, ali nastavlja da podstiče međuetničke tenzije i ohrabruje nacionalističke ekstremiste, navodi Bugajski.

Prema njegovim rečima, države koje se mogu iskorišćavati su uglavnom zapadnoevropske zemlje u koje se može prodreti poslovnim vezama, medijskim kampanjama ili političkom korupcijom, kao što su Nemačka, Francuska i Italija služe, gde su bivši kancelar (Gerhard Šreder), vođa velike opozicione stranke (Marin Le Pen) i bivši potpredsednik vlade (Mateo Salvini), kako neki tvrde, regrutovani ili zavedeni da služe interesima Kremlja.

„Moskva je prodrla duboko u političke elite i poslovna udruženja u nekoliko zapadnoevropskih država. Moskva takođe promoviše ultradesničarske i populističke grupe da oslabe nacionalni konsenzus, podriju zapadne institucije i potkopaju podršku NATO-u i SAD. Njena artiljerija dezinformacija cilja migrante, pojačava ksenofobiju, produbljuje društveni raskol i predstavlja Rusiju kao konzervativni hrišćanski bastion koji bi Zapad trebalo da podrži“, ističe Bugajski.

Navodi i da su se neke novije članice NATO-a u srednjoj Evropi takođe pokazale kao pogodne za iskorišćavanje.

U Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj se pojačavaju lične veze s predsednicima ili premijerima i nude se povoljni energetski sporazumi koji bi ih odvratili od uvođenja sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu i lobiraju za „normalizaciju“ ekonomskih odnosa.

Hrvatska je sada, dodaje Bugajski, na meti da spreči bilo kakve energetske projekte kroz Jadransko more i u srednju Evropu koji bi doveli u pitanje monopolističke ambicije Rusije u regionalnom snabdevanju gasom.

Treća kategorija država su one koje se opiru, koje su se pokazale otpornim na rusku manipulaciju, navodi američki anallitičar, i ističe Poljsku i Rumuniju kao dva ključna primera gde političari širom političkog spektra nemaju iluzije o moskovskom neoimperijalizmu i gde su društva u velikoj meri imuna na dezinformacije ruske države.

Oni cene NATO kao suštinsku bezbednosnu strukturu koja garantuje njihovu nezavisnost. Sa ograničenim uspehom, Moskva je pokušala da izoluje obe zemlje na međunarodnom planu, prikazujući ih kao konstantne antiruske izazivače problema.

Moskva pojačava svoju kampanju za slabljenje reakcije NATO u slučaju ponovnog napada na Ukrajinu i potencijalne aneksije Belorusije.

Situacija, međutim, smatra Bugajski, može da se preokrene nagore za Rusku Federaciju, gde će etničke i regionalne podele koje pokreće pogoršanje životnog standarda sve više dovoditi u pitanje moskovski neocarizam.

Konačno, represivna vladavina Rusije usred ekonomske stagnacije obezbediće da federacija koja propada bude mnogo podložnija podeli od NATO-ovog demokratskog konsenzusa i ekonomske snage, zaključuje Bugajski.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.