U trendu

Dunja Mijatović iz SE: Belgija da garantuje smeštaj i pomoć tražiocima azila

BRISEL – Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović, poslala je pismo belgijskoj državnoj sekretarki za azil i migracije Nikol de Moor, u kojem poziva Belgiju da garantuje smeštaj i materijalnu pomoć tražiocima azila.

Pismo je napisano 13.decembra, a Savet Evropa ga je objavio tek danas.

Belgija se suočava sa velikom krizom prijema migranata i već više meseci belgijski model za prijem ljudi koji traže međunarodnu zaštitu je nefunkcionalan.

Situacija se i dalje pogoršava uprkos tome što je Evropski sud za ljudska prava, sredinom novembra, odlučio da Belgiji izrekne privremenu meru, naloživši joj da obezbedi smeštaj za 148 tražilaca azila koji su se poslednjih meseci obratili sudu za rad iz Brisela.

Sud je potražio od Fedasila, državne agencije odgovorne za prijem tražilaca azila, da nađe smeštaj i materijalnu pomoć za ove ljude dok ne dobiju odluku o mogućnosti za dobiju azil.

Reagovao je i Karitas, nevladina organizacija za međunarodnu solidarnost, naglašavajući da je u Belgiji poslednjih meseci postalo normalno da migranti provode noć napolju u nedostatku raspoloživih prihvatnih mesta i da to više ne pogađa samo samce nego i porodice sa decom i maloletne osobe bez pratnje, a neki spavaju u kartonskim šatorima i pored zimskih temperature.

U pismu Mijatović ističe da je „nedostatak raspoloživog smeštaja u prihvatnim objektima i prijavljena kašnjenja u registraciji i procesuiranju zahteva za azil, imaju ozbiljne posledice po ljudska prava tražilaca azila, uključujući pravo na zdravlje i pristup skloništu i drugim osnovnim potrebama“.

Ona pozdravlja odluku belgijske vlade da otvori dodatne prihvatne centre i poveća ljudske resurse, ali smatra da „ove mere nisu dovoljne da odgovore na složenost i obim postojećih potreba“.

Mijatović traži od de Moor da objasni mere koje vlasti planiraju da preduzmu „kako bi otklonile strukturne nedostatke sistema azila u Belgiji“.

U svom odgovoru de Moor navodi nedostatak resursa.

Potvrđuje nedavne mere i uverava da vlada čini „sve što je u njenoj moći da spreči da ljudi budu primorani da spavaju na ulici“, u prvom redu prema maloletnicima i ugroženim osobama.

Ona priznaje da službe za prijem nisu uvek bile u mogućnosti da obezbede neophodan smeštaj, što je rezultiralo osudama belgijskih sudova i merama koje je naložio Evropski sud za ljudska prava.

„To ni na koji način nije politička odluka, već čista materijalna nemogućnost“, pravda se de Moor i podseća na značajan porast tražilaca azila 2022. godine, u kombinaciji sa izbeglicama iz Ukrajine.

Prema podacima koje državna sekretarka navodi, 33.340 ljudi je podnelo zahtev za azil u Belgiji za 11 meseci ove godine, dok je 62.000 Ukrajinaca registrovano pod posebnim režimom privremene zaštite.

De Moor se slaže da se belgijski sistem azila i prihvatanja suočava sa strukturalnim problemima I piše da se “vanredne mere sprovode, ali strukturnim merama očigledno treba vremena da pokažu svoje efekte“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar