Nemačku čekaju tri spoljnopolitičke krize u 2019.

BON – Godina 2019. će za Nemačku na spoljnopolitičkom planu započeti vrlo nemirno, ocenjuje „Dojče vele“ (DW) koji navodi da su kriza evra, krize u Siriji i Ukrajini simboli mnogih otvorenih pitanja za koja Berlin mora da se pobrine.

Navodi se da je, nakon dramatičnog spasavanja dužničkih država poput Grčke, sudbina evra ponovo na kocki, kako je to dramatično nedavno formulisao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

DW navodi da je ovog puta pre svega Italija ta koja zadaje glavobolje. Navodi se da, uprkos tome što su se vlada u Rimu i komisija dogovorili oko kompromisa, čitava priča ostavlja gorak okus u ustima. Italijanska vlada, koju čine populistički pokret Pet zvezdica i desničarska Liga, otvoreno se suprotstavila Evropskoj komisiji koja je odbacila novi italijanski nacrt budžeta zbog prevelikog novog zaduženja.

Bivši nemački ministar finansija Volfgang Šojble odbacuje stav po kojem bi „više dugova rešilo italijanske probleme“, i kaže da bi finansijsko tržište ionako disciplinovalo Italiju.

„Mislim da bi im tržišta rekla: nećete dobiti dodatne finansije“, rekao je Šojble u razgovoru za DW krajem oktobra.

Prema oceni ovog medija, mada se čini da je velika svađa za sada izbegnuta, italijanska vlada i dalje u rukama ima snažno sredstvo pritiska: u slučaju da Komisija ipak kazni Italiju, to bi desnim populistima u čitavoj Evropi dalo još više podsticaja. DW ocenjuje da je na nekoliko meseci uoči izbora za Evropski parlament, to poslednje što je potrebno Evropskoj uniji, ali i da ako Komisija previše popusti, to s druge strane ugroziti njen autoritet.

DW navodi da sukob u svakom slučaju postavlja merilo za pitanje koliko EU sama ozbiljno shvata svoja pravila. I francuski predsednik Emanuel Makron je nakon protesta „žutih prsluka“ popustio i povukao poteze koji idu u smeru finansijskih ustupaka koji će dodatno povećati francuski deficit. I tu preti sledeći veliki sukob.

Navodi se takođe da sukob između Rusije i Ukrajine nakon ruskog pripajanja Krima i dalje ostaje u središtu pažnje. Nemačka i Francuska su se uvek iznova trudile oko pomirenja dveju strana, pa i nakon eskalacije sukoba oko Azovskog mora krajem novembra.

DW ocenjuje da je EU podeljena kad su u pitanju sankcije protiv Rusije, neke zemlje žele da ih uknut jer štete biznisu, druge bi pak htele da ih pooštre. Ove potonje kritikuju i Nemačku zbog gasovoda Severni tok II koji bi gas dovodio direktno iz Rusije u Nemačku. Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla kako je na samitu sredinom decembra zaključeno da se sankcije ukinu ili pooštre i insistira na nastavku dijaloga s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

Navodi se da je potpredsednik Evopske komisije Valdis Dombrovskis bio jasan prilikom jednog susreta s Porošenkom.

„Sankcije nisu kazna. Sankcije su motivacija za Rusiju da se vrati u civilizovani svet“, poručio je Dombrovskis.

DW u analizi postavlja i pitanje da li će mir u Siriji doći s aktuelnim predsednikom Bašarom el Asadom na vlasti. Navodi se da je nakon više od sedam godina rata ta zemlja u potpunosti devastirana, a da je u međuvremenu Asad uz pomoć Rusije i Irana povratio gotovo sva područja koja su se nalazila pod kontrolom pobunjenika.

Dalje se navodi da se u Nemačkoj ođednom postavilo pitanje povratka stotina hiljada sirijskih izbeglica, ali da Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu situaciju u Siriji još uvek smatra nedovoljno sigurnom za povratak i da je još uvek je na snazi zabrana proterivanja za Sirijce koji nemaju legalan status u Nemačkoj.

DW ocenjuje da se ipak širom Evrope širi umor nakon mnogih uzaludnih pokušaja stvaranja trajnog mira u Siriji i da neki političari iza zatvorenih vrata sada već govore i o nekoj vrsti pomirenja s tim da će Asad ostati na vlasti.

Stručnjak za Bliski istok Gido Štajnberg je u razgovoru za DW kritikovao ponašanje nemačke vlade u vezi sa Sirijom.

„Vlada u Berlinu je neoprezno polazila od toga da će Asadov režim pasti u najkraćem mogućem roku. Da su zaista hteli da sruše režim u Damsku, trebalo je da bolje vojno podrže pobunjenike. Nemci danas u ovom sukobu više ne igraju nikakvu ulogu“, rekao je Štajnberg.

DW navodi da optužbe druge vrste na račun Berlina dolaze zbog Jemana gde se, prema navodima UN, trenutno odigrava najgora humanitarna katastrofa na svetu. Nemačka je dugo prodavala oružje Saudijskoj Arabiji, koja je pomaganjem jemenskoj vladi u borbi protiv pobunjenih Hutija aktivni učesnik u ovom sukobu.

Navodi se da čak i sada, kada je podignut embargo na izvoz oružja u Saudijsku Arabiju, nemački vojni koncern „Rajnmetal“ preko svojih podružnica u inostranstvu i dalje prodaje oružje ovoj zemlji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.