DW: Zbog čega Kina zabrinjava NATO?

KELN – U završnoj deklaraciji nedavnog samita NATO u Londonu, Kina se po prvi put pominje kao moguća pretnja Alijansi, a razloge za zabrinutost u NATO zbog uticaja Kine, analizira Dojče vele (DW).

„To prepoznajemo u rastućem uticaju i njenoj međunarodnoj politici, što za nas znači izazov, ali i šansu da delujemo kao saveznici“, piše u završnoj deklaraciji poslednjeg samita NATO, podseća DW.

Razlozi za zabrinutost NATO zasnivaju se, kako ocenjuje DW, u osam ključnih tačaka – naoružavanju Kine, njenoj pojačanoj saradnji sa Rusijom, rastućoj dominaciji u industriji telokomunikacija, jačanju infrastrukture, kao i u aktivnostima Pekinga u Africi, Južnokineskom moru, na Arktiku i u Persijskom zalivu.

DW podseća da Kina izdvaja veoma mnogo novca za naoružanje i svoju armiju – modernizuje oružane sisteme i mornaricu, dok se NATO zalaže da zadrži nadmoć kada je reč o strateškom i interkontinentalnom nuklearnom oružju.

Kina u velikom stilu kupuje oružje od Rusije, koju NATO smatra protivnikomm.

Kao protivuslugu, kineske firme Rusima prodaju hitno potrebne mašine i infrastrukturu za gasnu i naftnu industriju, koje Rusija od 2014, kada su joj zapadne zemlje uvele sankcije zbog aneksije Krima, ne može više da kupuje na Zapadu.

NATO s nervozom posmatra saradnju ove dve moćne zemalja, ocenjuje dalje DW.

SAD se zalažu da se kineski koncern „Huavej“ isključi iz izgradnje telekomunikacione infrastrukture.

Strahuju od špijunaže i mogućih sabotaža, ali evropske države članice NATO ne žele da isključe „Huavej“ u izgradnji 5G mreže, već zahtevaju da se pridržava opštih standarda bezbednosti.

Zadatak NATO će, kako navodi DW, biti da konkretno proceni potencijalne rizike kineske telekomunikacione infrastrukture i pronađe put za komunikaciju u slučaju kibernetičkih napada.

Kina je u svojoj novoj Incijativi Puta svile okupila 16 zemalja istočne i jugoistočne Evrope, daje jeftine kredite i gradi infrastrukturu u zemljama koje su članice NATO i Evropske unije.

DW podseća da je Johanes Han, koji je donedavno bio evropski komesar za proširenje, još početkom godine izjavio da Zapad precenjuje uticaj Rusije i potcenjuje uticaj Kine.

Kineske aktivnosti u afričkim zemljama bogatim resursima se ogledaju u pružanju jefitinih kredita i izgradnji infrastrukture. poput puteva, železnica i elektrana.

Pomenute investicije te zemlje najcešće vode u prezaduženost i ogromnu zavinsost od Pekinga.

NATO strahuje da kineski uticaj na ovaj nacin neće rasti samo u Africi već i u drugim deliovima sveta.

Kinesko rukovodstvo je 2018. objavilo tzv. „Belu knjigu o arktivckoj politici“, prema kojoj bi kineske firme, uz ogormne investicije, trebalo da učestvuju u razvoju i eksploataciji Arktika, dodaje DW.

Dojče vele dodaje i da bi Kina mogla da na Bliskom i Srednjem istoku napusti svoju decenijsku manje-više neutralnu ulogu.

Njen uticaj raste opet uz ogromne investicije, pre svega u Iranu, koji bi trebalo da bude čvorište novog „Puta svile“.

Što je veće nerpijateljstvo između Irana i SAD, i što su slabije obaveze propalog sporazuma o atomskom programu Irana, to Kina više popunjava te praznine, uvereni su analitičari NATO u Briselu, dodaje DW.

Kina tvrdi da polaže prava na ostrva u Južnokineskom moru, koja prema SAD, pripadaju drugim državama jugoistočne Azije, sa kojima je Amerika u savezu.

Vojne provokacije Kine u tom regionu bi u jednom trenutku mogle da zaista dovedu do sukoba, ocenjuje Dojče vele i dodaje da NATO sam ne bi bio uključen u sukob, ali da bi svakako bila involvirana najveća članica Alijanse – SAD.

„Da li bi onda bilo neophodno da i druge članice stanu uz SAD?“, dodaje Dojče vele.

(Tanjug)

Napišite komentar