U trendu

EP poziva EK da otvori istragu o radu komesara Varheljija

BRISEL – Rezolucija Evropskog parlamenta o primeni spoljne i bezbednosne politike EU, koja je danas usvojena na plenarnoj sesiji, sadrži paragraf u kojem se poziva Evropska komisija da pokrene „nezavisnu i nepristrasnu istragu“ o Oliveru Varheljiju, kako bi se utvrdilo da li ponašanje komesara za proširenje i susedsku politiku “krši kodeks ponašanja članova Komisije”.

Taj član rezolucije usvojen je sa 357 glasova “za”, od ukupno 632 poslanika koji su glasali.

U ovom članu stoji da „komesar odgovoran za politiku susedstva i proširenje, namerno pokušava da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava zemlje koje ulaze u EU”.

Član je postao deo Rezolucije na zahtev holandskog poslanika Tejsa Rutena iz grupe socialista i demokrata.

On je danas izjavio da se njegova politička grupa „složila oko kandidature komesara Varhelija pod uslovom da on deluje samo u interesu cele EU, a ne u interesu vlade u Budimpešti. Sada, nakon tri godine rada, postoji ozbiljan razlog da se veruje da komesar sledi plan (premijera Viktora) Orbana”, smatra Ruten.

„Uloga Evropske komisije je da zaštiti teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, promoviše demokratiju u Srbiji i obezbedi mir i stabilnost u Crnoj Gori i na Kosovu. Ne suprotno. Podržavanje Dodikovih nacionalističkih i separatističkih stavova ne samo da bi bilo suprotno Kodeksu ponašanja članova Evropske komisije, već bi bilo i igranje vatrom, a ovde je odgovornost Komisije ključna”, ocenio je on.

Grupa socialista i demokrata u saopštenju tvrdi da “komesar Varhelji dosledno umanjuje napade predsednika Srbije Vučića na demokratiju i, navodno, čak je pomagao separatističke akcije Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini”.

Portparol Evropske komisije Erik Mamer je danas, na pitanje novinara o Rezoluciji, izjavio da je proširenje proces na kojem radi i donosi odluke cela Komisija, a ne samo jedan komesar.

“Na početku mandata, i na osnovu rada komesara Varheljija, Komisija je predložila amandmane, koje je Savet EU usvojio, o metodologiji (u procesu proširenja) koju danas koristimo da bi podvukli važnost svega što se odnosi na vladavinu prava”, kaže Mamer.

Autor Rezolucije, nemački poslanik iz redova hrišćana-demokrata, Dejvid Mekalister koji predsedava Komitetom EP za spoljne poslove, nije hteo da odgovori na novinarsko pitanje o Rezoluciji koja traži istragu o komesaru.

On je podvukao da su “neke kolege htele da u tekstu uđe ime komesara, ali druge kolege su rekle da je to neuobičajeno“.

„Generalno, EP otvoreno kaže da očekuje da zemlje proširenja, koje pregovaraju za članstvo, treba da se u potpunosti usklade sa spoljnom politikom EU, a to uključuje i sankcije. Mi smo bili veoma jasni o tome, a Srbija zna našu poziciju”, kaže Mekalister.

Napominje da je “poglavlje 31 važan stub za usklađivanje sa evropskim politikama o vrednostima i standardima”.

Kritike na račun komesara nisu nove i bile su spomenute u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji 2022 godine.

U ovom dokumentu stoji da EP „izražava zabrinutost zbog tvrdnji javnosti“ da Varhelji ne pridaje dovoljan značaj vladavini prava u zemljama proširenja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar