Eskalacija nasilja bandi u Venecueli
U najnovijoj eskalaciji sukoba policije i bandi u Karakasu protekle nedelje poginulo je više od 20 ljudi dok vlasti pokušavaju da suzbiju kriminalne grupe koje nastoje da prošire svoju teritoriju usred vakuuma u omeru snaga do kojeg je došlo zbog nedostatka policije, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Takodje, Venecuela je trenutno zahvaćena političkom, ekonomskom i humanitarnom krizom.
Venecuelanski zvaničnici saopštili su da su 22 pripadnika bandi i četiri policajca poginula u dvodnevnim sukobima u Karakasu dok je neprecizirani broj civila poginuo i skoro 40 ljudi povređeno, prenosi BBC.
Ministarka unutrašnjih poslova Karmen Melendez (Carmen) rekla je u subotu da je policija „napredovala u razbijanju kriminalnih struktura prisutnih na tim teritorijama s namerom da seju teror“.
Lokalne grupe za ljudska prava pozvale su na deeskalaciju nasilja, izražavajući „duboku zabrinutost za živote i bezbednost“ lokalnih stanovnika.
Vlada optužuje opoziciju da je uz pomoć stranih sila organizovala nasilje kako bi destabilizovala predsednika Nikolasa Madura (Nicolas), dok opozicione medijske kuće navode da je za to kriva vlada uz tvrdnje da je moć bandi „rezultat toga što je (vlada) tim kriminalcima dala sve vrste prednosti“.
Venecuela je, ukazuje britanski javni servis, godinama zahvaćena krizom sa sve izraženijim političkim nezadovoljstvom dodatno podstaknutim hiperinflacijom, isključenjima struje i nestašicom hrane i lekova.
Kritičari kažu da su zanemarene osnovne službe, kao što su policija, zdravstvena zaštita i održavanje puteva.
Ulazak venecuelanskih bezbednosnih snage u četiri siromašna kvarta Karakasa s ciljem da okončaju dvodnevne borbe gangstera i policije bio je prvi put posle nekoliko godina da su vlasti pokrenule veliku ofanzivu protiv teško naoružanih bandi koje de fakto kontrolišu delove prestonice, ukazuje agencija Frans pres.
Vlasti su u četvrtak izdale naloge za pretres i ponudile nagrade u iznosu do 500.000 dolara za šefove bandi koji stoje iza prošlonedeljnih smrtonosnih sukoba i koji su u bekstvu.
U sličnim sukobima u junu su poginule najmanje tri osobe, medju kojima i medicinska sestra koja je stradala od zalutalog metka.
Venecuela ima jednu od najvećih stopa nasilja na planeti, ističe AFP dodajući da je u 2020. organizacija koja prati nasilje u Venecueli zabeležila 12.000 nasilnih smrti, što je 45,6 na 100.000 stanovnika, odnosno sedam puta veća stopa od globalnog proseka.
Vlada Venecuele je praktično izgubila kontrolu nad velikim oblastima od lokalnih mafijaša i kolumbijskih gerilaca, piše Blumberg, naglašavajući da poslednja runda sukoba pokazuje kako se Madurova administracija bori da zadrži uticaj nad siromašnim kvartovima prestonice koji su nekada bili pod čvrstom kontrolom njegovih pristalica.
Nejasno je šta je izazvalo najnovije nasilje, ali je vlada ponudila nagradu od pola miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Karlosa Luisa Revetea (Carlos) zvanog „Koki“, za koga kažu da je vodja najmoćnije bande u Karakasu, a takođe je ponudila istu nagradu za još dvojicu vodja bandi.
Vlada je, ukazuje Blumberg, 2013. pregovarala o primirju s nekim bandama i postavila takozvane „mirovne zone“ u koje snage bezbednosti nisu zalazile.
To je kvartove kao što je Kota 905 pretvorilo u oblasti pod kontrolom kriminalaca koji rade kroz iznudjivanje, kidnapovanje i krijumčarenje narkotika.
Vlasti su u te zone u četvrtak poslale specijalne snage koje je, naglašava Blumberg, visoka komesarka UN za ljudska prava, Mišel Bačelet (Michelle Bachelet) ranije optužila da su vršili vansudska pogubljenja i preporučila njihovo raspuštanje.
Pojedini analitičari smatraju da bande u Venecueli pokušavaju da steknu veću teritorijalnu kontrolu usred vakuuma moći podstaknutog nedostatkom rada policije dok stanovnici naselja pod kontrolom bandi neretko negoduju zbog policijskog nasilja, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Posljednjih godina Maduro je pojačao kontrolu nad državnim institucijama, ali se, naglašava list, i dalje bori da uspostavi državnu kontrolu u dugo zapostavljenim delovima zemlje, pa i u prestonici.
Posle odluke vlade iz 2013. da povuče snage bezbednosti u okviru politike „mirovnih zona“, bande su uskočile u pojedine kvartove i sada drže monopol vlasti na tom području.
Naseljima poput Kote 905 u kojem živi oko 300.000 ljudi, upravljaju velike kriminalne grupe sastavljene od nekoliko manjih i koje, prema pisanju Vašington posta, vrše socijalnu kontrolu nenasilnim sredstvima kao što su podela hrane i davanje igračaka deci tokom praznika.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.