Eskobar: Bez militarizacije, pitanja rešavati u Briselu

VAŠINGTON – Beograd i Priština treba da se uzdrže od štetne retorike, razgovaraju o pitanju registarskih tablica u Briselu i ne militarizuju trenutnu situaciju na granici, smatra novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

On je za Glas Amerike (VOA) rekao da se nada da će Beograd i Priština uspeti da postignu sveobuhvatno rešenje za vreme prvog mandata administracije amerričkog predsednika Džozefa Bajdena pošto ima još aktuelnih pitanja za rešavanje, poput, kako je rekao, kandidature za članstvo u EU i ekonomske integracije celog regiona.

Američki diplomata smatra da će, ako bude napretka u dijalogu pod pokroviteljstvom EU, on dovesti do toga da zemlje članice zauzmu jedinstveni stav što se tiče priznanja nezavisnosti tzv. Kosova.

Na pitanje VOA, „da li misli da će doći do priznanja od strane tih članica“, Eskobar je odgovorio potvrdno.

„Da, to je deo paketa. To ne znači da one ne misle da Kosovo i Srbija ne treba da budu deo Evropske unije na kraju, nego da su te zemlje iz svojih razloga odlučile da sačekaju i vide ishod dijaloga i zato je dijalog važan“, kaže američki diplomata.

Eskobar, koji je funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja 7. septembra preuzeo od Metjua Palmera, u razgovoru za Glas Amerike je potvrdio da su SAD intenzivno angažovane sa evropskim partnerima zbog pojačanih tenzija između Beograda i Prištine i da se nadaju napretku u narednih nedelju dana.

“Verujemo da obe strane treba da se uzdrže od štetne retorike i usmere pažnju i energiju na dijalog pod pokroviteljstvom EU, dijalog koji mi stoprocentno podržavamo”, rekao je Eskobar.

On je potvrdio i da je u svakodnevnom kontaktu sa Miroslavom Lajčakom, predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine, koji, kako je naglasio, ima odlične predloge i pokušava da obe strane, kada je reč o pitanju registarskih tablica, dovede u Brisel da razgovaraju o održivom rešenju.

Eskobar smatra i da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje i da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji KFOR i gde nema potrebe za tim.

“Tako da bismo, u vezi sa pitanjem tablica, voleli da vidimo neki pomak u Briselu negde u narednih sedam dana”, poručio je američki diplomata.

On je mišljenja i da je potrebno rešavati mnogo neposrednih pitanja, kao što su pitanja nestalih osoba i energetike, uz naglasak da sve treba da se odvija kroz dijalog.

Eskobar je poručio i da EU treba da pošalje poruku zemljama Zapadnog Balkana da ih želi u svom članstvu u nekom razumnom roku i da dijalog Beograda i Prištine treba da bude deo tih napora, ali da se oni odnose na ceo region.

Eskobar Srbiju vidi kao dobrog partnera SAD, u mnogim oblastima, u saradnji agencija za sprovođenje zakona, u nekim inicijativama u domenu migracije.

On je naglasio da dve zemlje tesno sarađuju na mnogim regionalnim i bilateralnim pitanjima, a takođe je naveo da je Srbija ekonomski pokretač celog regiona i otvorena za ekonomsku integraciju sa ostakom regiona.

Po njemu nije pitanje da li se Srbija kreće bliže Zapadu, jer je, kako je pojasnio, 70 ili 80 odsto njene ekonomije vezano za Zapad i veći deo srpske dijaspore je tamo, odakle dolazi i najveći deo investicija, nego je pitanje da li može srpska javnost da se uveri da je to činjenica.

Eskobar misli da je deo problema što ljudi, kako je naveo, ne razumeju da Rusija ne investira u Srbiju i ne daje humanitarnu pomoć i smatra da Srbija ne može da sedi na dve stolice, ali je mišljenja da je kulturno, ekonomski, društveno ona već napravila izbor i da je sada zadatak da se pomogne da ona krene u tom smeru na konkretne načine, kroz članstvo u EU.

On je govorio i o prisustvu Rusije i Kine u regionu Balkana i rekao da je zabrinut zbog toga i da misli da u evropskom prostoru zemlje treba da znaju da imaju druge opcije pored Kine – ekonomski gledano, a da je otvaranje kancelarije DFC u Beogradu bilo sjajan primer američkog anažovanja u regionu.

Eskobar je mišljenja da je mnogo toga što Rusija radi, mešajući se, kako tvrdi, u unutrašnja pitanja zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Crne Gore, veoma destabilizujuće i da udaljava region od puta evropskih integracija i multietničkog pomirenja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.