U trendu

Evropi, zbog tople zime, ponovo preti suša

ATLANTA – Topla zima i rekordno mala količina padavina pouzrokovali su alarmantno niske nivoe reka i jezera širom Evrope, a stručnjaci upozoravaju da bi se mogla ponoviti prošlogodišnja teška suša.

Izuzetno topla i suva zima ove godine je bila u centralnoj i jugozapadnoj Francuskoj, severnoj Španiji i severnoj Italiji, piše CNN i dodaje da bi se to moglo odraziti na vodosnabdevanje.

Situacija sa vodom u Evropi postala je „veoma nesigurna“, prema studiji koju su u januaru objavili istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Gracu, u Austriji, a za koju su koristili satelitske podatke za analizu svetskih resursa podzemnih voda.

Francuska, u kojoj vlada najsušniji period za više od 60 godina, uskoro bi mogla da uvede restrikcije vode, navodi CNN.

Zemlja je imala 32 uzastopna dana bez značajnih padavina – od 21. januara do 21. februara, izjavio je klimatolog Simon Mitelberger i naveo da je to najduži period od kada su počela merenja 1959. godine.

Naveo je da je tlo mnogo suvlje nego obično. „Situacija na Pirinejima je blizu najnižih vrednosti za ovo doba godine“, rekao je Mitelberger.

On je naveo da na Alpima ima 63 odsto snega manje nego inače.

Prošlog leta Francuska je pretrpela najgoru zabeleženu sušu, ali Mitelberger upozorava da bi ove godine „situacija bi mogla biti gora, ako ne bude značajnih padavine u narednih nekoliko meseci“.

U Italiji neke od najpoznatijih vodenih površina u zemlji presušuju.

Nivoi vode na jezeru Garda su toliko niski da je sada moguće prošetati do ostrva u sredini.

U Veneciji su pojedini kanali postali toliko plitki da gondole ne mogu da plove.

Najduža reka u Italiji, Po, ima 61 odsto manje vode nego što je to ubobičajeno za ovo doba godine.

Prošlog leta italijanska vlada je proglasila vanredno stanje u oblasti oko reke Po, koja je pretrpela najveću sušu u poslednjih 70 godina.

U Španiji, koja je prošle godine imala najtopliju godinu u istoriji, postoji zabrinutost za snabdevanje vodom.

„Ne možemo garantovati snabdevanje vodom za piće ili za ekonomsku upotrebu oslanjajući se isključivo na kišu“, izjavila je nedavno ministarka za ekologiju Tereza ​​Ribera.

Od 1980. godine prosečna raspoloživa količina voda se smanjila 12 odsto, a projekcije pokazuju da bi moglo doći do daljeg smanjenja od 40 odsto do 2050. godine.

Klimatolog u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije Andrea Toreti izjavio je da su ovakvi vremenski uslovi bili retki u prošlosti, ali da klimatske promene menjaju režim padavina širom Evrope i čine ekstreme učestalijim i intenzivnijim.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.