U trendu

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana važnija nego ikada

BEČ – Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg doputovaće u Srbiju u ponedeljak, 13.juna, a u intervjuu za Tanjug, uoči posete, poručuje da je verodostojna evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana sada važnija nego ikada, a da Srbija, na evropskom putu uvek može da računa na podršku Beča.

Na pitanje sa kojom porukom dolazi u Beograd, Šalenberg ističe da ruska agresija na Ukrajinu može da izazove ogromne negativne posledice po stabilnost celog Zapadnog Balkana, zbog čega, kako kaže, dolazi sa sasvim jasnom porukom:

“Verodostojna evropska perspektiva je, zbog ove ozbiljne situacije važnija nego ikada. Obećali smo to državama Zapadnog Balkana, pa i Srbiji. Zato ću apelovati na naše srpske partnere da se jasno izjasne u korist vrednosti evropske integracije. Srbija u tome može uvek računati na punu podršku na svom putu u EU”.

Šef austrijske diplomatije u Beograd dolazi tek nekoliko dana posle nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je jasno tražio da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji.

Na pitanje da li je i njegova poseta deo pritisaka na Srbiju kako bi se priključila sankcijama protiv Moskve, Šalenberg kaže da ruska agresija predstavlja “globalnu prekretnicu”, te da je za Evropsku uniju važno jedinstvo, jer je to, dodaje, “njena najveća snaga”.

“Austrija u potpunosti podržava sankcije EU od samog početka, i računamo i na naše prijatelje i partnere izvan EU da će Rusiju navesti na promenu ponašanja i založiti se za brži kraj ovog rata. To tražim i očekujem i od kandidata za članstvo u EU”, jasan je Šalenberg.

Upitan da li ima razumevanja za poziciju Srbije i njenu neutralnost, odnosno osudu agresije, ali bez želje da se u sukob meša, Šalenberg odgovara da svaka zemlja za sama za sebe mora da odluči kako će oblikovati svoju neutralnost.

To je, ističe, u slučaju Austrije jasno – ona je vojno neutralna, ali u političkom smislu, kaže, da “nikada nije neutralna kada se radi o poštovanju međunarodnog prava”.

“Nikada nismo bili neutralni prema nasilju i nikada nećemo ćutati, kada se napada teritorijalni integritet i nezavisnost jedne države. Protiv toga ćemo se uvek i na svim nivoima odlučno suprostaviti”, rekao je Šalenberg.

Kada je reč o pristupanju zemalja kandidata EU, Austrija je nedavno iznela svoj predlog za pospešivanje pristupnog procesa, a ministar pojašnjava da je proširenje EU najsnažniji geostratesksi instrument, koji se mora snažnije koristiti, kako bi građani Zapadnog Balkana već na putu do punopravnog članstva osetili konkretne koristi.

“Zato moramo sve prednosti evropske integracije brzo učiniti opipljivim. Postepena integracija u važne oblasti politike EU, kao što je zajedničko tržištse, ili vezano za oblasti klime i energetike, u vezi sa postepenim, za reforme povezanim pristupom podsticajnim programima EU i procesu odlučivanja, treba Uniju da učini prisutnijom u životu grdajana na Zapadnom Balkanu”, kaže on.

Na pitanje da li bi takav predlog ubrzao ili usporio put kandidata kao što su Srbija i Crna Gora, koje su već napredovale na putu u EU, ili bi bio korisniji za eventualne nove kandidate, poput Ukrajine, kaže da je on, u prvoj liniji, predviđen za države koje se već nalaze u pristupnom procesu.

“Važan element je mogućnost ranog učešća u politikama EU, u odnosu na napredak u reformama. To znači da brzinu integracije određuju same države. A, upravo bi pristup podsticajnim porgramima, mogao da bude važan faktor motivacije za sprovođenje teških reformi”, uveren je Šalenberg.

Upitan kada Srbija može da očekuje pristup EU, odgovara da je Unija svim državama Zapadnog Balkana dala jasnu perspektivu punopravnog članstva, dok napredak i brzina u procesu integracije i pristupa zavise najpre od kandidata samih.

“Kada se sprovedu potrebne reforme može se postiće sledeći korak”, ukazuje.

Dijalog Beograda i Prištine je u zastoju jer Aljbin Kurti nije spreman da razgovara o kompromisu, insistirajući na priznanju nezavsinosti, a Šalenberg je saglasan da u poslednje vreme, nažalost, nije bilo konkretnog napretka u dijalogu, dodajući, međutim, da “od međusobnog pripisivanja krivice niko nema koristi”.

“Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je za ceo region ‘usko grlo’ na putu ka održivoj stabilnosti i zajedničkoj budućnosti u EU. Kako Srbija, tako i Kosovo treba u tim okvirima da se suoče sa teškim temama Ne postojij alternativa dijalogu. Apelujem na obe strane da prikažu stratešku dalekovidost”, kaže austrijski ministar.

Na pitanje da li bi, posle Bugarske, neka druga zemlja EU mogla da blokira nekog drugog kandidata, na primer Hrvatska Srbiju, ističe da bilateralni nesporazumi i otvorena istorijska pitanja ne bi trebalo da se unose u EU, jer je osnovna zamisao EU bila da se bilateralni problemi mirno prevaziđu, kako bismo svi bili snažniji u budućnosti.

“To je lajt motiv koji treba uvek da imamo pred očima”, naveo je Šalenberg.

Kada je reč o gasu, Austrija je u sličnoj situaciji kao Srbija, a po pitanju eventualnog evropsko rešenja za smanjenje nezavisnosti od ruskog gasa, i mogućnosti da se ono odnosi i na Zapadni Balkan, Šalenberg podseća da je EU 18. maja usvojila paket „RePowerEU“, koji između ostalog, čine i dalekosežne mere za preuređenje energetskih sistema Unije.

Time bi, dodaje, prema planu Evropske komisije, još pre 2030. godine trebalo da se okonča zavisnost od ruskih energenata, za šta će biti potrebno oko 300 milijardi evra.

Šalenberg navodi da su na nacionalnom nivou, prvi uspesi po tom pitanju već vidljivi, budući da Austrija od marta više ne uvozi rusku naftu, dok su, kaže, i mnoge druge članice EU, pre svega u oblasti uglja i nafte, smanjile svoju zavisnost ili obustavile uvoz u potpunosti.

Dodaje i da EU u mnogim oblastima tesno sarađuje sa državama Zapadnog Balkana, pa tako i u vezi Zelene agende za Zapadni Balkan, kojim Unija trenutno ovom regionu pruža podršku u izgradnji izvora obnovljive energije.

Na pitanje da li je EU u stanju da brzo nađe zamenu za ruski gas i hoće li ga isporučivati i Zapadnom Balkanu, Šalenberg navodi da EU radi na tome da uspostavi svoje snabdevanje gasom.

“Kratkoročno, želimo da smanjimo našu zavisnost od ruskih energenata, ali to ne može odmah. Radimo na platformi za zajedničku kupovinu gasa. Zapadni Balkan je pozvan da učestvuje u toj zajedničkoj kupovini. Srednje i dugoročno želimo i moramo potpuno da se oslobodimo zavisnosti od fosilnih energenata”, naveo je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar