I sutrašnji Dan nezavisnosti CG u atmosferi napetosti

PODGORICA – Crna Gora sutra obeležava 15 godina od osamostaljenja od Državne zajednice Srbije i Crne Gore u uobičajenoj atmosferi napetosti i podela, koje su produbljene smenom vlasti na državnom niovu na parlamentarnim izborima avgusta prošle godine.

U prilog tome je i poruka premijera Zdravka Krivokapića da je izjavom, da ambasador Crne Gore ne može biti neko ko je protiv crnogorske nezavisnosti, Đukanović, kako je kazao, po ko zna koji put od 2006. „nacrtao metu i stavio žutu traku“ onim građanima koji su na referendumu bili protiv izlaska Crne Gore iz tadašnje Državne zajednice SCG.

„A, njih je, podsećam ga, skoro polovina države“, naveo je Krivokapić.

Krivokapić je u saopštenju dostavljenom sinoć medijima naveo da iako se na referendumu 2006. godine odlučivalo o tome da li da Crna Gora nastavi život kao samostalna država ili u zajednici sa Srbijom, a ne nikako o tome treba li Crna Gora da postoji ili ne, Đukanović i njegovo društvo, već 15 godina, skoro polovinu stanovništva ponižavaju, progone, kažnjavaju, diskriminišu, vređaju i smatraju ih građanima nižeg reda.

Svakog 21. maja u Crnoj Gori se diže prašina na mit o nezavisnosti na koju su vremenom pokorno pristali i mnogi Srbi.

Na referendumu o državnom statusu Crne Gore tog 21. maja 2006. za opciju nezavisnosti glasalo je 55,5 odsto, odnosno 230.711 građana, dok je zajednicu podržalo 44,5 odsto, odnosno 184.954 građana.

Izlaznost je bila očekivano visoka – 86,49 odsto ili 419.236 građana.

Uoči referenduma vođena je burna kampanja, emocije su bile rasplamsane, pa su samo pukom srećom izbegnuti veći incidenti.

Suverenisti su pobedu na referendumu proslavili vatrometom sa zgrade vlade, dok su unionisti osporavali rezultat CEMI-ja.

„E viva, e viva, e viva Montenegro“, pratilo je pobedu suverenista koju je objavio aktuelni predsednik Milo Đukanović.

Referendumskim rezultatom, kako je poručeno sa Cetinja, vraćena je čast poslednjem kralju Nikoli i dinastiji Petrović, detronizovanoj odlukama Podgoričke skupštine 1918, kao i svim građanima Crne Gore.

S druge strane predstavnici unionista Predrag Bulatović, Predrag Popović, Andrija Mandić i Ranko Kadić zatražili su proveru preliminarnih rezultata i ponovno brojanje glasačkih listića na svim izbornim mestima.

Tada predsednik Narodne stranke Predrag Popović poručio je da je kod unionista uvrežena sumnja u, kako je rekao, „brutalnu krađu“ zbog čeg bi trebalo utvrdi nespornost referendumskog rezultata.

Popović je rekao i da ima saznanja da je „jedan broj ljudi koji je glasao došao sa Kosova i iz Albanije“.

A prve analize referendumskog rezultata pokazale su da je kota od 55 odsto premašena zahvaljujući organizovanom dolasku crnogorskih iseljenika iz EU-a i SAD, čiji su predstavnici mesecima unazad sa vladajućim strukturama pripremali teren da svaki iseljenik, koji nije ođavio prebivalište iz Crne Gore, 21. maja bude u domovini.

Prema nezvaničnim informacijama, preko 10.000 iseljenika je zaokružilo „da“.

Pobednik je odlučen na Cetinju, Baru, Ulcinju, Rožajama i Plavu, gde su suverenisti imali ogromnu prednost, ali i u Beranama, gde je razlika u korist zajedničke države bila oko 1000 glasova.

Tesnu pobedu suverenisti su ostvarili u Podgorici i Nikšiću, u Bijelom Polju su bili nadmoćni, dok su u Danilovgradu, Kotoru i Tivtu imali prednost koja se kretala od 800 do 1800 glasova.

Prema očekivanjima, unionisti su dominirali u Pljevljima, Herceg Novom, Andrijevici, Kolašinu, Mojkovcu, Plužinama, Žabljaku i Šavniku.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.